Бранич

ИЗЛАбИ 1. 10. и 20 оваког месеца. Цена до краја године: За Србију 4 динира. За св0 друге 8емље . 5 Фр. у зд.

УРВДНИШТВО: Дубровачка удица број 18. РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ УРЕДНИШТВУ.

Ј1 ИСТ ЗА ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ1 ОРГЛН УДРУЖЕБА ШНМ ПРАВОЗАСТУПНИКА У СРВИЈН

ГОДИНА IV.

БЕОГРАД 10. НОВЕМБРА 1897.

БРОЈ 5.

ЗАШТИТА ДРЖАВИНЕ СТВАРИ ПИШЕ Андра | Бор$еви& МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА.

(Свршетак) 42. — Француска. — У француском законодавству, нанме по члану 6. закона од 25. Маја 1838. о надлежностн среских судија (»иг 1е§ јизиссв Зее ји^ев Де рајх) постоје три тужбе за заштпту државине и то само иеиокретиих ствари и права везаних за непокретности (с!ев (1гој1"8 гее1в штоћШегз) као што су личне и стварне службености. Државинских тужаба за заштиту државине покретних ствари нема у овом законодавству зато, што оно не разликује државину од својине код покретннх ствари, а управо на тој се разлици и оснива теорија државинских тужаба. По члану 2279. француског грађанског законика, који гласи: Еп 1'аИ; (1е шеиМев робвеббшп уаи!; Шге, савесна државина покретне ствари заснива одмах и својину, па с тога ово наређење спречава и самом сопственику, да своје покретне ствари, које су изишле из његове државине, а нису му ни украдене ни изгубљеие, тражи као своје средством власничке тужбе (гетпШсаИо). А где је искључена власничка тужба, ту је тим пре још искључена и државинска тужба. Те три државинске тужбе јесу ове: 1. 1а сошр1аЈп(:е тј. тужба због сметања државиие; 2. 1а ДепопсЈаНоп (1е поиуе! оеилте тј. тужба за обуставу отиочетих грађевииских радова , и 3. 1а №п1е^таш1е тј. тужба за иовраћај самовласио одузете државине. Да их укратко, сваку посебице, разгледамо. 43. — I. Тужба због сметања (узнеииравања) државине. 1 ) — Ову тужбу може поЈ ) Историјско порекло ове тужбе је предмет живе препирке Кеђу писцима Француским. Виће довољно да овде само то спо

дићи сваки, ко је узнемирен у државини какве непокретне ствари или уживању каквог стварног права на каквој ту!>ој непокретној ствари, те од суда помоћи тражи, наиме да престане даље узнемиравање те државине или уживања права и да му се извршеним узнемиравањем причињена и доказана штета накнади од стране туженог узнемириоца. А да се ова тужба може подићи, потребно је, да се стеку ове погодбе (рекензптн):

да узнемирена државина има све оне

карактере, ко]е тражи чл. 2229. 2 ) грађ. зак. и чл. 23. 3 ) грађанског поступка. 2., да је она трајала најмање годину дана (1а ро88е8810п аипа1е), в. чл. 23. поступка грађанског; 3., да је ова тужба суду предата пре него што је протекла година дана рачунајући од дана, ког је дело узнемирења извршено, в. чл, 23. ист. лоступка; и 4., да се узнемирење државине састоји у таквом матернјадном факту или таквом правном акту који, било директно било индиректно и у путу консеквенције, саставља или у себи садржи такво потраживање (претензнју), које је противно туђој државинп. 4 )

менемо, да се она еасвим јасно јавља у XII. и XIII. веку у Е1:аћ1188ешеп18 Зе 8*. 1.0Ш5, у Соићипеа <1е Веаиуо1818 од ВеаигааП01Г а, и у Беа а8818е8 <1е Јегпза1еш. Она се даље помише у чл. 06. Сои4ите Зе Рапа, у чл. 1-ом гл. ХУШ ОгДопапее од 1867. 3 ) Тај члан овако гласл : ,,Рош' роитоп- ргеаспге П Саи! ипе ро88е88Јоп сопИппе е4 поп 1п1еп-отрпе, раЈзЈМе риђЦдие, поп е^и1уодие е(: а Шге Де ргорпећпге". 3 ) А овај члан гласи овако: „Веа асНопз розбеззоЈгез пе 9егоп(; гесеУа1)1е8 ди' аи1ап1 ди' еПез аигоп! е!е Согшеез, (1ап8 Г аппее би 1гои1)1е, раг сепх дерша ипе аппее аи тотв, е4ајеп1 еп роз^ 8в8810п ра!зШ1е8 раг еих ои 1еа 1еиг8, а Шге поп ргесајге". А Шге поп ргееајге значи : да државина није стечена пес VI, пес с1ап1, пес ргесапо, тј. ни силом, ни потајно, ни проварним узе1.ем. 4 ) В. Аићгу е4 Каи, Соигз с!е сћ-оН сН-П СгапдаЈз, 1. II. §. 187. стр. 153.