Бранич

СтРАНА 46.

Г, Р А Н И 1

Б гој 5.

44. — Туженик се може бранити овим приговорима (ехсерМопа): да тужби овој нема места зато, што се тиче такве ствари или таквог нрава, које не може бити предмет државинске тужбе; да тужилац није овлашћен да тужбу подигне; да је протекла година дана од кад је извршено дело, које се као узнемнравање државине означава, да је већ поведен спор о својини или о праву, да је тужба ненадлежном судији поднета, почем се спорна непокретност не налази у подручју тога судије, итд. 45. — Судија ће, саобразно правилу ас1;оге поп ргоћап1;е, геиа а!жо1\п1цг, одбити тужиоца, ако не докаже, да му је државина трајала бар годину дана и да се дело узнемирења може урачунатн туженику. Ако пак и туженик докаже, да је вршио државинске радње, такође бар за последњу годину дана (впр. тужитељ је секао дрва, а туженик косио траву у каквом забрану) онда ће одржати обојицу у дотичним државинама. Ако судија не узмогне ни државинским фактима, које су странке доказале, ни ио изнетим исправама и приликама данога случаја, определпти којег је парничара државина јаснпја, он ће тад обојицу одржати у заједннчкој државпни, а може их упутити на пети торну парннцу, а спорну ствар под секвестар ставити или је једном парничару поверити на чување с тим, да на случај губитка спора мора положити рачун прихода њених. Судија може доеудити и накнаду штете, која је узнемиравањем држаоцу причињена, као и наложити туженпку, да поруши све радове, којима је изазвао узнемирење држаоца и да успостави нређашње стање, све једно, да ли су ти радови сасвим свршени или нису, па и онда, кад су они извршени на земљишту самог туженика. Та околност, што порушење таквих радова може п административна власт наредити, ништа судији не смета, да и он то нареди, само кад су они у приватном интересу извршени. 46. — 2. Тужба ради обуставе грађевинСКИХ радова (1а <1епопс1аИоп с!е понуе1 оеиуге). — Овом се тражи од суда, да нареди обуставу таквих радова графевинских, који, истина, сад још, док су у току, не узнемг^равају тужитељеву државину, но који би, довршени, могли евептуално бити узрок сметању државине. 47. — И за подизање ове тужбе тражи се, да се стеку четири услова. Први су три они исти, који се траже и код оне прве тужбе (1а сотрктпе). А то су: 1., да тужитељева државина има све оне особиие, које траже чл. 2229. грађ. законика и чл. 23. грађ. суд. поступка, 2., да је она трајала најмање годину даиа до

дана предаје ове тужбе суду, (дакле да тужитељ има већ 1а вашпе ровзевзогге) и 3., да је тужитељ ону тужбу суду иоднео у течају годиие дона , рачунајући од дана ког су отночети ти грађевински радови, којих се обустава тражи. А сва се разлика између ове и оне прве тужбе своди на ово: 4., што она прва тужба претпоставља садање узнемиравање (1е 1гои1)1е ас1ие1) тужитељеве државине, док ова претпоставља, да су само отаочети такви радови грађевински на зсмљишту туженика , који истина сад још не узнемиравају тужитељеву државину, али су ти радови такви, да би по довршетку евентуално могли бити узрок таквом узнемиравању (1е 1тоић1е етенЈие]). Јер ако су такви радови веК сврш (- ну , иди се предузимљу на земљишту тужитељевом , те сад сметају државини тужитељевој, онда има места не овој, већ оној првој тужби. Због сличности ове тужбе с оном првом, коју међу њима чине онн први три услови (реквизити), и постоји жива нрепирка међу француским писцима о томе: да ли су ове две тужбе, саевим различне, или је само једна иста тужба с два разна назива, за два заеебна случаја Међутим оиште је мншљење: да се ова тужба, и ако су јој и идеја и пме позајмљени из оне установе Римског Права, која је позната под именом орепб поу1 тшћаИо, ипје била у Римском Праву нн права тужба (ас11о) ни интердикт. који је право.ј тужби или реституторном интердикту претходио, као што се то види из дотичних места у изворима Римског Права. 1 ) Даље се и то опште признаје: да је ова денунцијација нове графевине у старом франнуеком праву, у почетку, очувала тај карактер вапсудског акта; али да је у 16. веку* прерађева и исподобљена оној нрвој тужби. По и ако тако прерађена није била ушла у садањи француски законик о грађанеком судском поступку са засебним називом, као год ни она прва тужба, Касациони је Суд, практиком својом до 1830. године јасно разликовао ову тужбу од оне прве и фактима, позајмљеним из Римскога ГГрава, сасвим је оживео. И под утицајем те практике Касац. Суда, француски је законодавац од 1838. године, а у реченом закону о надлежности среских судија, сасвим јасно и разговетнок, ову тужбу одвојио као засебну н различну од оне нрве. С тога многи а веома чувени француски правници иодржавају основано мншљење: да је ово засебна тужба и различна од оне прве. 47. — Услед ове тужбе, судија је овлашћен, да у пресуди својој туженику нареди: да обу!) В. ВогсГНб, РгооеЛиге сИа1е, II. стр. 165. Бр. 337. гДе наводи: Г>18. 1. XXXIX, Ш. 1; СоД. 1. VIII. Ш. 17.