Бранич

Број 5.

Б-РАНИЧ

Страна 47.

стави даље извршивање дотичних грађевинских ЈЈадова, док се иетиторни спор између њега и тудситеља не реши. А да ли му може наредитп и да већ извршене радове поруши? То је спорноЛ) 48^ — 3. Тужба за повраћај насилно одузете државине или придржине какве непокретне Ствари (1а г.еИе^гашЈе). — Ова тужба, којој је порекло сполијска тужба (гешесИиш вроНГ) у Канонском Праву, даје се држаоду какве непокретне ствари или придржнику (детентору) ње ном, као ужнваоду каквог стварног права који је насилно лишен те државине или придржине, те да може помоћу суда повратити исту држа вину или придржину, а по оној максими Канонског Права броИаћш ап^е ошша гезШиепДив. Сви се француски писци слажу у томе: да је и ова тужба државинска, јер и она истиче као иредмет судске расправе, само питање о државини, остављајући сасвим на страну иитање о праву својине или дотичног стварног ирава, које има да се репш у засебном пети торном спору. Али се они не слажу међу собом у томе: да ли је ово засебна тужба, различна од оне прве (1а сошр1ат1е). Отална судска практика, пак, увек је разликовала ову од оне тужбе, а сасвим јасно их разликује једну од друге и онај напред поменути закон од 1838. године. 49. — За нримање ове тужбе потребни су ови услови: 1., тужитељ је дужан да докаже, да је у моменту насиља, имао мирну и јавну државину спорне ствари, но с тим, да је и он није насилним путем прибавио. Остале особине, које за државину траже чл. 2229. грађ. зак. и чл. 23. грађ. суд. поступка, нису овде потребне, нарочито пак није потребно, да је тужитељева државина трајала најмање годину дана до дана извршеног насиља (анална државина), као што се ово тражи код оне прве тужбе. 2., да је тужитељ лишен државнне (Перо*8ес16ј, а не само узнемирен у истој (ћ"ои1)1е), и да је то резултат каквог насилног дела извр шеног на лицу или ствари, (нир. отмица ствари, порушен зид, покварен олук водовода пооран нут службеностн итд.). 3 , да је тужба поднета суду у течају године дана рачунајући од дана, ког је извршено дело насиља; иначе, извршилац насиља, који је иуштен да спорну ствар држп годину дана, постао би анални држалац, па као такав могао би одбити ову тужбу. И 4 , да је тужитељ био фактички држалац самовласно одузете му ствари у моменту извр-

шења самовлашћа. Овде је, дакле, довољна само садања државина (1а робееббшп ас!;ие11е), а не тражи се и да је она анална. 50. — Као што се зтз побројаних услова за подизање ове тужбе види: ова се тужба разликује од оне прве у квалификацији државине за коју се заштита тражи. Она прва тужба претпоставља аналну државину са свим оним особинама, које набрајају чл. 2229. и 23. поменутих законика; а овде се све те особине не траже. И управо у овоме и лежи све тежиште контроверса о разлици ових двеју тужаба, јер има писаца, који и овде траже све оне особине за државину, које се траже и код оне прве тужбе, и наравно, кад би то тако било, нестало би разлике измеђ тих двеју тужаба. Но, као што напред рекосмо, практика судска стално и непоколебљиво одржава изложену разлику између ове и оне прве тужбе. ,,Но баш и кад не би те разлике међу њима било — вели један француски писац 1 ) — ваљало би је створити, јер је ова тужба веома корисна. Користи, пак, које она представља јесу: она осигурава придржника, који нема једногодишњу (аналну) државину, од насртаја од стране трећега, који нема нпкаквог права на ствар; она ослобођава аналног држаоца, који је из државине истиснут, да ради иовраћаја ствари, доказује, да му је државина трајала најмање годину дана, а тад доказ иије увек лако прибавити; она спречава свакоме да насилним иутем прибавља себи згоднији положај од онога, који је пре тога имао. Јер, ако би извршилац насиља хтео да задобије државину, на коју држи да има права, он би био дужан да подигне ону прву тужбу (1а сошркш^е) и да поднесе доказ, да му је државина анална. Не треба му, дакле, допустити, да се он насилним путем од тог доказнвања ослобођава и претура терет доказивања на противника му Кад ове тужбе, као засебне, не би бнло, сваки би иокушај и сваки напад бпо допуштен против простог придржника какве неиокретности који би се, пак, са своје стране старао да насилно одузету му придржину поврати. Ова тужба чува, дакле, јавни мир и освенггава начело: да нико не треба да је сам себи судија. У сваком цивилизованом друштву, нзвршнлац каквог насиља треба да накнади штету, коју је извршеним делом причннио; а сасвнм природна репарација насилног истискивања придржника састојн се у повраћају ранијег му положаја. Ова тужба служи дакле, као средство да се, у матерпји државине очува поштовање најосновнијних правних правила."

1) Воп{т !8. РгосеЛ. му. бр. 343. стр. 167.