Бранич

С трана 48.

Б Р А Н И Ч

Број 5.

51. — Судија је надлежан да по овој тужби нареди не само новраћање спорне ствари и успостављање ствари у пређашње стање, него и да тужитељу досуди накнаду доказане штете. Дејства су пресуде, било да се овом тужбом успело или није, само иривремепа , те с тога може губитник спора накнадно подићи и ону прву тужбу против добитника истог спора, само ако пма оних захтева или услова, који се за подизање те прве тужбе (1а сотр]ат!е) траже. 1 ) 52. — Посебна правила о пресуђивању државинских спорова изложена су у првој књизи законика о грађанском судском поступку, у којој се излаже поступак среских судија. А та су наређења ова: Чл. 23. Државинске тужбе примаће се само тако, ако су пх, у течају године узнемирења подигли они, који су, одпре најмање годину дана, имали мирну државину или они сами ил и посредством њихових, а без икакве мане. Чл. 24. Ако се државина или узнемирење пориче, па буде наређено испнтивање сведока, ови се не ће испитивати о самом праву. Чл. 25. Питање о државини и питање о самом праву не ће се никад спајати. Чл. 26 Тужиоцу, који је покретао петиторну тужбу, не ће се више примити држа винска тужба. Чл. 27. Туженик у државинском спору не ће моћи покренути петиторни спор док се држа вински спор не сврши; а ако је овај спор изгубио, док год потпуно не задовољи све осуде иротив њега изречене. Ако пак добитиик спора одлаже тражење извршења тих осуда, судија. који је иадлежан за петнторни спор, може за тражење тога извршења одредити неки рок, иосле кога може се петиторна тужба примити. 53. — Противу пресуде среског судије може се изјавити незадовољство првостепеном суду (чл. 6. поменутог закона од 1838. године). 54. — Саксонска. И саксонски грађански законик допушта државинске тужбе. Тако 1. Тужбу због узнемиравања државине даје §. 205: „Ко је у државини фактички узнемирен, може против оиога, ко га је узнемирио, подићи тужбу ради заштите државине, ради припрећивања казном за даље узнемиравање и ради накнаде причињене штете." А по §. 207: „Туженик се иротив тужбе због узнемиравања државине може бранити приговором, да је тужитељева државина према њему манљива, и осуду тужитеља у том истом правном спору тражити."—А 2. Тужбу ради иовраЛаја пасилио одузете државине даје §. 206. „Сваки може онога, чија

1) Аићгу е1; Раи, Соига с!е с!г. сху . 1;. ii. §. 189. ш впе.

је државина према њему манљива тужити ради успостављања државине и накнаде причињене штете. Ово право важи и спрам трећег држаоца, који је при задобијању државине, знао да му је претходиик био манљив држалац." А по §. 209. ову тужбу може подићи и иридржник. По §-у 208. обе тужбе припадају држаоцу ирава. По §-у 210. државинске тужбе застаревају за годину дана. Ако се пак тужени богати узнемиравањем или одузимањем држаеине, онда застаревају за три године. Приговор, да је противникова државина манљива, застарева за годину дана, рачунајући од дана, којег би се могла тужба суду дати. 55. — Црна Гора. - И Општи Имовински Законик ове државе заштићује „ држину, каква 10д она била , само ако није самовољом добивена" (чл. 18,) и ради те заштите даје ове тужбе: 1. Тужбу због сметања држа.вине. „Коме.се год држина самовољно смета , суд ће, чим замољен буде, прискочити му у помоћ и свако длље смгтање забранити " (чл. 19.). И 2. Тужбу због самовласног лишења државине. „Ако ли је молилац већ лишен држине, суд ће наредити да му се одмах иоврати , ако се не докаже , да је он сам иротивној страни ствар отео (\п) или иначе самовољно узео или код себе задржао и (чл. 19 ). Туженик се може, дакле, бранити са ехсер^о уШовае ро8зе8810Ш8 а1) асТуегзапо. 56. — И једна и друга тужба застарева за три месеца. „Молба, којом се тражи заштита или повраћај држине, треба да се у суд даде најдаље за три месеца, од како је држина сметана или отета била" (чл, 21.). 57. — Да се пак. и по овом законику, разликује питање о државини, као предмету државинског спора, од питања о самом праву, као предмету петиторног спора, види се сасвим јасно и разговетно из овог наређења чл. 821.: „Питање о држини ствари, посве је различит посао, од питања о влаштини или о другом праву у ствари. У парницама чисто држинским не иде се на то, да се разабере темељ самога права, т. ј. да се одлучи на пр. чија ја ствар, него само на то, да суцац изрече, чије је искање иросте држине темељитије, те да му је присуди и обезбиједи. Развиђање самога права може бити позније, посве особито, разумије се, обичним судским поступком." 58. — 0 посебном држинском иостуику за извиђање и пресуђивање државинских спорова постоје ова два иаређења: Чл. 20: „У парницама о сметању држине (чл. 821.), суд иостуиа и одлучује на брзу руку,