Бранич

Страна 64

Б Р А Н И Ч

Број 6.

ИЗ СУДНИЦЕ

х. Да ли банкрот може водити парницу? Л. Р. тужио је првостепеном ваљевском суду П. Ђ. писара среза тамнавског, за неуредну продају његовог некретног имања. Као узрок неуредности навео је, да је он под стечајем, а да бранилац његове стец. масе и стараоци исте, нису водиди бригу и старање, да од продаје не буде какве штете за њега и повериоце; оспм тога, што он није питан, шта ће се изложити нродаји, нити је пак власт хтела поступити по његовом акту, у ком је изложио, шта жели, да се продаји изложи. Услед тога, нити су сви повериоци измирени, нити је што од имања могло претећи, да је с тога продаја неуредна, па је тражио, да се уништи. Тужени је одговорио, да је продају по закону извршио. Првостепени Суд, решењем својим од 5. Априла 1896. Бр. 10.280 нађе, да је проДаја уредна, а тужпоца одби од тражења, као неумесног , са ових разлога: Како жалилац и сам у тужби признаје, да је под стечајем, а по §. 24. стец. пост. од оног часа, кад је Суд решио, да се стециште над ким отвори, презадуженоме одузима се управа над имањем — то ни тужби овој, од стране Л., није било места. Из акта продаје види се, да је продаја ова саопхптена браниоцу стецишне масе, који је на лицитацији био прпсутан. Па како је дужност браниочева по §. 52. стец. пост., да савесно брани интересе масе, а међутим он се не жали на ову продају, то се продаја има сматрати као уредна, па као таква и одобрити, а тужилац од неумесног тражења одбити; у толико пре, што и разлози, са којих је уништај тражио, нису такви, са којих би се продаја могла уништити. Но по жалби тужиоца, 1 ) Касациони Суд примедбама од 3. Септембра 1896. Бр. 6506., поништио је то судско решење са ових разлога: „У §. 59. грађ. суд. пост. међу лицима, која нису способна, да воде парницу, није законодавац убројао п лица, која се под стециштем налазе; и кад по §. 24. стец. пост. отварање стечаја повлачи, као закону последицу ограничење, да лице под стециштем не може само управљати својим имањем, а не да не може упражњавати и друга своја лична права — Суд је погрешио, што је узео, да жалилац нема права на вођење пар1) Доаналисмо, да је сличан случај расправљен и код Првостененог Суда ва Взрош Београд. Бранилад масе није се хтео жалити против неуредне продаје, а тужбу, коју је поднео сам дужник, Суд одбаци. По жалби његовој Касациони Суд поништио је првоотепено решење са равлога, да презадужени има права бранити интересе своје масе.

нице, нарочито у овој ствари, где жалилац као сопственик продатог имања, стоји под заштитом закона, у очувању својих материјалних интереса". Наш законодавац у §. 59. грађ. суд. пост., на који се Касацпони Суд позвао, одређује, да нису способни лично водити парницу: малолетници (§. 89. грађ, зак.), згранути, бесомучни, луди, суманути (§. 40. грађ. зак.), распикуће и они, који се на страни налазе, па им није могуће и права своја заштитити (§. 41. грађ. зак.). А по § 920. грађ. зак. малолетнима уподобљавају се и „презадуженици, којих је имање под стециште потпало". Кад је Суд по службеној дужности својој, дужан још одмах у почетку спора, да испита способност парничара за вођење парнице, што је Првостепени Суд и учинио, те одбио презадуженог; кад се браниоц масе није жалио на продају п кад по §. 52. стец. пост. бранилац масе мора водити парнице за масу, — онда је ли имало места позивању Касационог Суда на §. 59. грађ. поет. који као општи законик није уврстио у неепособна лица и презадуженике, док, чини ее, да му специјални закон — стецишни поступак — ту епособност одузима? По науци, у Формалном праву, способност водити парницу означава оно исто, што у материјалном праву значи способност за правну радњу, односно. та се способност састоји у томе, да се могу лично предузимати правни послови. Зато сва она лица, која су по грађанском законику неспособна за вршење правнпх послова, та су лпца неспособна, да и сами собом воде : грађанске парнице, која се њих и њиховог имања лично тичу 1 ). У овом случају продато имање представљало је стецишну масу презадуженога и он није био у стању, да сам спор води. Штета је, што ово спорно питање није дошло пред општу седницу Касационога Суда, јер је Првостепени Суд усвојио примедбе оделења и продају поништио, истина са разлога, које тужилац није спомињао. Ми мислимо, да се прави одговор на постављено питање не налази у §. 59. грађ. поет., него у §. 920. грађ., §§. 52. и 29. стец. пост., из којих се даје дедуцпрати, даје презацужен неспособан да води парнице, које се тичу имовине масене; на против онв парнице, које се на презадуженога личност односе г (да он, на пример, какав посао уради и т. д.), може' он сам водити. Саопштио М. Ђурашковик.

4 ) Теорија грађ. судског пост. од Андре ТЈорђевића.