Бранич

Број 6.

Б Р А

Н И Ч

СтРАНА 63.

брак у правој лози овога сродетва у усходећој и нисходећој линији, а у сноредној закључно до петог степена, —■ онда према наведеном: очух и пасторка или маћија и пасторак као сродници по тазбини стоје у првом степену овога сродства, и блуд је између тих лица казним по §. 204. тач. 3. крив. зак. као дело родооскврнења. Са тога у принципу п греше нашп судови, када противно томе суде. Зајечар. Мих. Јоцић адвокат.

Да ли по §. 928. б. грађ. зак. застаревају за годину дана тражбине трговаца према нетрговцима, или само застарева доказна сила тргованких књига?

X. трговац из Београда, тужио је првостепеном пожаревачком суду масу пок. Н. из Пожаревца тражећп, да му маса плати 344. дин., колико је пок. Н. остао дужан од узетог еспапа. За доказ свога тражења поднео је писмо пок. Н., у коме му овај признаје дуг и обећава, да ће му га псплатити. Бранилац тужене масе тражио је, да се тужилац одбије од тражења, пошто му је тражбина по §. 928. б. грађ. зак. застарела. Првостепени пожаревачки суд пресудом својом од 26. Фебруара 1897. Бр. 5759. одбио је тужиоца од тражења са ових разлога: По §. 928. б. грађ. зак. тужба трговца за давање еспапа нетрговцу застарева за годину дана. У овоме случају тражење тужилачке стране, према наведеном §-у застарело је, јер од 11. Децембра 1890. годпне као дана, кога је датирано писмо пок. Н., у коме он признаје дуг и обећава исплатпти га за месец дана, па до дана, када је тужба подигнута код суда 27. Септембра 1896., прошло је неколико година. А како се тужена страна позива на застарелост §. 949. грађ. зак., то се тужилачка страна има од свога тражења као застарелог и одбитп. Ову пресуду одобрпо је Касациони Суд решењем својпм од 17. Септембра 1897. Бр. 4086. Наше је мишљење, да је оваква одлука судска погрешна. Застарелост од године дана, нредвиђена у §. 928. б. грађ. зак. не може се односитп на тражбину трговаца према нетрговцима, већ само на застарелост доказне силе трговачких књига према нетрговцима. Истина у §. 928. б. казато је: „тужба трговца за давање еспапа нетрговцима, застарева за годину дана". Па како реч „тужба", узета у материјалноправном смислу, значи само право (тражбину) трговца, могло би се, граматички тумачећи, узети да заиста тражбина трговаца према нетрговцпма застарева за годину дана.

Али, ако се, логички тумачећи, проучи §. 928. б. грађ. зак., увидеће се, да законодавац, употребивши реч „тужба", под њом није разумео њено материјалноправно значење (тражбину), већ је разумео трговачку књигу као доказно средство. Да је законодавац под речи „тужба" у овом §-у разумео трговачке књиге као доказно средство, а не тражбину трговачку, види се пз саме намере његове, коју је хтео постићп употребивши израз „тужба" у §. 928. б. У том §-у законодавац је казао: „тужбе трговаца за давање еспапа нетрговцима (види §§. 14. и 15. трг. зак.) застаревају за годину дана". Дакле, довео је у везу наређење §. 928. б. грађ. зак. са наређењем §§. 14. и 15. трг. зак., хтео је, дакле, да оставп једногодишњу застарелост за трговачку тражбину на основу трговачких књига, што се изводп из самога текста §. 14. трг. зак. „.... потраживање трговаца на основу трговачких књига застарева за годину дана"; а у исто време да отклони аномалију изказану у §. 15. трг. зак., по коме застарела тражбина трговаца на основу трговачких књига, оживљава, кад се подигне тужба тринајестог месеца, а никако да реч „тужба" означи тражбину. У прплог овом нашем мпшљењу говорп и §. 16. трг. зак. У њему се вели: „ако би трговац пропустио да нетрговцу поднесе рачун на признање у означеном року, онда његове трговачке књиге, у том случају, губе полудоказну силу у смотрењу његове тражбине, и, онда истинитост њену мора другим средетвима доказивати. Да је законодавац хтео, да реч „тужба" значи тражбину, он бп и §. 16. трг. зак. обухватио у §. 928. б. грађ. зак., као што је учинио са §§. 14. и 15., али он то није учинпо п §. 16. трг. зак. остао је недирнут, на се не може ни допустити, да једна одредба законска, која ничим укинута и замењена није, не остане у потпуној спли и важностп. А кад се §. 16. трг. зак. трговцу за своје потражпвање према нетрговцу дозвољава, да може и после године дана тражити на основу других доказа, ондајејасно: да сама тражбпна трговца застарева према нетрговцу, не за годину, но за 24 године по §. 928. ж. грађ. зак., а само доказна сила трговачких књига застарева за годину дана, но §. 928. б. грађ. зак. У одбрану нашег мшшвења говори и §. 928. в. грађ. зак., јер и по томе §-у: „ако је нетрговац признао рачун или издао признаницу", тражбина трговаца не застарева за годину дана. Да је законодавац нод речи „тужба" у §. 928. б. разумео тражбину, онда би §. 928. в. био без значаја, јер би евака тражбпна трговаца према нетрговцима од еспапа, требала да застари, па и ако је нетрговац признао рачун или издао признаницу, а ово неће нпко допустити. д. в.