Бранич

Страна 62.

Б Р А

Н И Ч

Број 6.

2. Септембра 1894. Бр. 7623. осуђен на једну годину затвора. По жалбама државног тужиоца и бранноца Касациони Суд решењем од 24. Октобра 1894. Бр. 8240. одобрио је пресуду. Из свега наведеног види се, да постоје два мишљења: 1, блуд је између очуха и пасторке или маћије и пасторка казнпм као дело родооскврнења по §. 204. тач. 3. крив. зак. и 2, да није казним као родооскврнење, јер између именованнх лица не постоји никакво сродство! Да не би дуго морио читаоце о томе питању, ја ћу изнетп одредбе, које постоје у црквеном праву. Тако у „православно-црквеном праву" од еминентног нисца Д-р. г. Никодима Милаша на стр. 567. и др. стоји ово: „Својдба (тако г. ппсац назива сродство по тазбинп, сродство пријатељско) је родбински одношај, који услед брака постоји између две породице. Ова својдба као свеза две породице кроз један брак, зове се у каноничним изворима двородно, за разлику од друге својдбе , која постаје између три породице услед два различна брака, и која се зове трородно сродство.... „Исто као сродство, дели се и својдба на праву лозу и на споредну лозу, те дакле својдба може постојати, између једног супруга и његових родова с једне стране, и родова другог супруга из првог брака с друге стране. на пр. између мене и моје пасторке. „Бројање степена у својдби једнако је као у сродству: колико рођаја — толико степена. Обпчни назпви лица, која су у својдби међу собом ови су: 1, таст, пуница т. ј. женин отац, мати; свекар, свекрва т. ј. мужевљев отац, мати; дед — таст, баба пуница, т. ј. женин дед, баба; дед — свекар, баба свекрва, т. ј. мужевљев дед, баба; очух, маћија. 2, Нисходни и споредни: зет, т. ј. кћерин или сестрин муж: снаха (невеста), т. ј. синовља или братова жена; пасторак, пасторка, т. ј. син или кћи мужа или жене пз првог брака. „Правило, да су муж и жена једно тело, те дакле да не састављају никакав различни степен, ово правило има главни значај при опредељавању степена у I својдби. Кад се дакле нма определпти степен својдбе између два лпца било у правој, било у споредној лози, треба имати најпре ово правило пред очима, да су муж и жена једно, п тада почети бројати рођаје као у сродству, од неког рођака по крви једног супруга и продужитп бројање по односној линијп, док се не дође до одређеног рођака по крви другога супруга, и дотични број рођаја, што се нађе у том бројању, показује степен својдбе између односна два лица, т. ј. између рођака по крви једнога супруга и рођака по крви другога супруга, између којих се хоће да нађе степен својдбе.

Ево примера: Ја (Е) и моја жена (Ђ) једно смо; према њој њезина мати (Г) стоји у 1. степену сродства, јер је један рођај по среди, дакле ја према мојој пуницп (Г) стојим у 1. степену својдбе. Моја сваст

(Д) према мојој жени (Ђ) у 2. је степену сродства, јер су два рођаја по среди; ја (Е) са мојом сам женом једно, дакле моја сваст је према менп у 2. степену својдбе. Мој отац (В) према мојој свасти (Д) у 3. је степену својдбе, јер је један рођај између мога оца и мене (Е), један нзмеђу моје пунице (Г) и моје жене (Ђ), а .један опет између моје пунице и моје свасти (Д), свега три рођаја, дакле и три степена. Мој дед (А) и моја сваст (Д) у 4. су степепу својдбе, јер пзмеђу мога деде и мога оца (В) један је рођај, између мога оца и мене опет један рођај, па напред између моје жене (Ђ) и њене матере или моје пунице (Г) један је рођај, између те моје пунице и друге њене ћери пли моје свасти (Д) опет један рођај, свега дакле четири рођаја и доследно четирп степена. Мој братучед (Ж) према мојој пуницп (Г) у 5. су степену својдбе, а према мојој свасти (Д) у 6. степену. Тај исти мој братучед (Ж) узевши за жену удовицу (3), која је са првим својим мужем (Ј) имала кћер (И), те му је дакле ова пасторка, тај мој братучед са том својом пасторком у 1. је степену својдбе, јер у таквом пстом степену сродства стојп та његова пасторка са својом матером, која је сада његова жена, и с њнм је једно ,,У правој лози исто као и у сродству по крви забрањенп су сви бракови п у својдби међу усходним и нисходним лицима. Чак и после смрти једнога супруга нпје допуштено другоме ступити у брак са рођацима у правој лози умрлога супруга. Ово је пропис како каноничкога п грчко-римскога, тако исто и данашњега црквенога законодавства. У споредној лози забрањен је сасвим брак до петог степена укључно...." 0 томе говори у истом емислу и г. Ник. Ружичић, еппскоп у „Номоканону о браку". По номоканону, г. Ружичић, сродство по тазбини назива — сродство нријатељско (в. стр. 48, 69 и др. реченог дела). Када, дакле по црквеном праву наше свете православне цркве и §. 55. грађ. зак. постоји стална норма, да услед брака постаје сроднпчки однос између две породице, да је то „сродство пријатељско", „својдба" или „сродство по тазбини", даље, да је сасвим забрањен