Бранич

Број 7.

Б Р А

Н И Ч

Страна 75.

законим прописима ; и зато радња судија увек мора бити иезависна од административних уплива и назора политичке природе. Д-р. Л. Адлер 1 ) овако лепо карактерише судијски положај у држави: „Партије долазе и пролазе. Влада једие политичке партије, која је данас на управи. може сутра ослабити или и оступити. Судска столица међу тим остаје и мора се чврсто одржавати у свакој ери. То није трибина за народне беседнике; није место за изјаву народних жеља нреко овлашћених повереника; није се диште какве у својим циљевима променљиве силе. Она јесте и мора остати постојани стожер истине и правде; једно неутрално, од свију иолитичких партија и друштвених редова подједнако поштовано земљиште, на коме налазе заштите и обране притешњено право и угрожена лична слобода грађана, а неправда н насиље бивају обелодањене; једно земљиште —где равномерно постижу стварног успеха ред и слобода , те две важне и у свакој уређеној држави нераздвојне чињенице". У практичној оцени на мерилу државне политике, може бити осумњичена судска пресуда само по јаеним доказима о несавесности или присграсности. Судије одговарају и за нехатну кривицу. У колико је по нашим законима њихова одговорност строжија од обичне чиновничке одговорности, у толико треба да су веће и јаче гарантије за њихову савесност и самосталност у званичном раду. Крајња средства, међу која долази и премештај, могу бити умесна тек пошто су исцрпене све друге блаже дисциплинске мере ио актима , ко јима је несумњиво доказана кривица или неподобност судије као чиновника за врнтење повереног задатка. Поштовањем независности у примени закона, не порпчемо право надзорне власти на контролисање судијских поступака, у питањима државног опстанка Многа од њих не расправљају се редовним парничним путем на примени по зитивних закона него обично процесом ванредних околности, некад целисходношћу, некад и силом. Политички основни преображаји н. пр. промена устава, обично доносе личну измену судства, појаву која се не може спорити са гледишта државног права; али и о свакој таквој мени највиша власт треба да заложи своју снагу за одржање земаљске правде као основе поретка, стварним гарантијама — потпуном независношћу у моралном и материјалном смислу. На против у обичним променама влада, отпуштање нижих и пенсионисање или уклањање виших судија у интересу државне службе без доказа о кривици,

1) БЈе РШсМеп шн1 Кеећ1е с1ег везсћлуогепеп Оеа^еггехсћз.

више пута може навући сумњу, да потиче из личног нерасположења или партијске нетрпљи. вости, а не из нраве потребе. То треба избегаватиНа ова питања о заштити чиновника п судија скрећемо пажњу нашег законодавства не само у интересу чиновничке самосталности. него и у интересу државне касе. Годинама улазе у наше државне буџете големе суме одређене на селидбене трошкове чиновника. Пре данашњег закона о чиновницима грађанског реда, крајности и злоупотребе у размештају чиновника, умераване су и спречаване строгим опоменама са највишег места. Актом књажевске канцеларије од 25. Маја 1855. ВБр. 561. упућена су сва тадашња попечитељства, да савесно оцењују потребу указа о премештају чиновника у интересу државне службе „ како се не би иравителствена каса излишно оитереКивала, нити оиет чиновницима иодобним иремештањем тегобе иричињавале, без ираве нужде и иотребе иравителствене службе^. Наше је мнење, да се злоупотребе у овом погледу могу да отклоне једино званичним констатовањем узрока који изазивљу иремештај, било као истинску државну потребу, било као нужну меру казне. Тако би се тек несумњиво доказало, да је овај корак управне власти основан на закону, а не на неправди и самовољи. Осем тога потребу премештаја, кад је последица заслужене казне, треба строго ограничити на случајеве дисциплинских кривица предвиђене законом; а за веће кривице криминалне природе треба чиновника предавити на суђење надлежном суду, без поштеде. Алекса С. Јовановић.

СУКОБ ЗАКОНА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРИВАТНОМ ПРАВУ од Живојина М. Пери$а судије у оставци. ГЈЕАВА I. општи појмоби.

§• I. Подела права и деФиниција међународнога приватног права. 1. Са гледишта односа које регулише, право је или јавно или ириватно. Јавно право има за предмет да утврди начела која владају у односима између државе, као целине, с једне и грађана, као чланова те