Бранич

стр . 32.

б р а н и ч

број 1.

који застуиа право. То може да буде једино право значење ријечи иравозастуиник према ријечима грудобран (што брани груди), Србобран (који или што брани Србе) итд. А ваљда ми нећемо да зовемо тако онога, којему је дужност, као и суцу, да брани право, а не од ирава! Тога, који брани право, као и судац, Французи зову ауоса!, Италијанци аууосса!о, Нијемци Ас1 уоса^ Руси адвокатт,, Чеси а(1Vо са<; и др. Сви га, дакле, зову једнако и за тај појам употребљају исту основу. Па за што не бисмо са свијем ноцримили ту ријеч и ми Срби, кад је имају народи, који су далеко одмакли од нас? Боље је и туђа ријеч, а добра, него ли своја, а погрјешна. Задар. д .р_ Алекс Љ. Митровић. ИЗ СУД НИЦЕ I. Вреди ли пред нашим законима исле^еве, које је над кривцем врпшла отрана власт? (Одлука оаште седниг^е Касационог Суда). Некп П. Ј. из Лесковца оптужује се, што је у 1894. год. у Пороју у Турској, са још неколико зликоваца, нресрео на путу једног инжињера, који је радио на турским железницама, одвео га у шуму и тамо држао све дотле, док помоћу писма, које је од инжињера изнудио, нијо добио од жене његове 7000 лира откупа, па га тада пустио и преко Бугарске у Србију пребегао. На захтев турске власти он јој буде иредат и тамо турска власт отвори над њиме крив. истрагу, где га инжињер позна као зликовачког арамбашу, а и сам оптужени призна дело потпуно пред турском влашЕу у присуству и сриског консула. По свршеном ислеђењу турска власт преда оптуженог П. Ј. нашим властима, нославши у исто време и веран нрепис целокупног свог ислеђења по овом делу. Наша иследна власт узме оптуженога на крив. исиит, и он порекне свс што је пред турским властпма признавао, тврдећи, како је тамо мучен, те је морао да призна дело које није учинио. За овим иследна власт, зајсдно са својим и ислеђењем турских власти спроведе онтужснога суду, тражећи да се казни