Бранич

стр. 84.

^РАНИЧ

В^ОЈ §.

нису спадали у делокруг њихов. Да подсетимо само иа дрлсање француских парламеиата пре Револуције, о чему смо раније говориди. Па и у данашње време извесне установе носе на себи знак бојазни законодавчеве, да нека власт не изађе из круга своје надлежности. Тако француски Ее Тпђипа] Ое« СопвИз, који има да расправља сукобе између судске и административне власти, састављен је из три члана Касационога Суда и три члана Државпога Савета. 1 ) Нема сумње да је у овој организацији имала јаког удела и мисао да се респективне тежње тих власти за мешањем у туђе послове доведу у равнотежу; та мисао, велимо, противила се усвојењу система по коме би сукоби ове врсте били поверени само судској или само административној власти. Кад већ једном судска власт има могућности да, не излазећи из круга своје надлежности, врши законодавну власт, онда она има такође и могућности да се изнад ове стави. Својим иачелним одлукама може она погазити и прецизне прописе законске, а, на замерку која би јој се због тога учинила, одговорила би да она тако закон разуме и да је њено право да законе у тој форми тумачи. Истина и тамо где Касациони Суд не може да доноси иачелне одлуке, он може да погази закон. Али, за то гажење не може бити разлог његова жеља да врши законодавну власт, пошто одлука његова, изван спора у коме ју је донео, нема обавезне силе ни за појединце ни за ниже судове, нити за њега сама. Воља за гажењем закона може онда доћи само из других, личних, мобила, што ће се на сваки начин ретко десити код Највишега Суда. Видимо, дакле, да би сиетем начелних одлука бко у противности са начелом поделе власти, и штетне носледице због којих је то начело примљено појавиле би се. А сем тога, имали бисмо и ту последицу, да законе прави једна власт која је за то не само ио горњем начелу ненадлежна, већ још нема ни допољно квалификације за то. У добро уређеним државама у прављењу закона узимају учешћа сви они који по свом знању и положају у друштву могу допринети, да закони буду што бољи и пот-

1) За детал.нији састав онога с.уда, в. ВоеиС, Ееашпе (1е гофеНОопк еегИсн 8иг 1е ЗгоН асЈпшт^гаШ', р. 540.