Бранич

брОј 8.

вранич

стр . 85.

пунији. При систему иачелиога тумачења, законе би, с1е Гае1;о, правиле судије којима, и поред њихове спреме и практике, може да не достаје познавање јопт многих ствари које не смеју бити занемарене при доношењу закона. (Наставиће се) ЗК. М. Перић, секретар Мин. Правде. Може ли доцнији усмени тестаменат да замени ранији писмени? Неједнако је мишљење правника у погледу овога питања. Раније одлуке судске у сличним питањима доношене с-у тако, да би се из њих могло извести, да је немогуће, да доцнији усмени тестаменат замени ранији писмени. Овако своје мишљење они бране тиме, што веле, да се тестатор већ једном решио да своју последњу вољу писмено изјављује и по његовој вољи изабрао је Форму писменог тестамента за изјаву своје воље, па следстаено, да и допнију своју вољу, ако хоће да је мења. може променити само доцнијим писменим тестаментом. Јер, веле, кад би се, после писменог тестамента, донустило, да се усменим тестаментом овај обара или мења, било би много злоупотреба! Недозвољавају, да доцнији усмен тестаменат замењује ранији писмени ни по томе, што би ово било противно §. 242. грађ. пост., пошто би .се сведоцима доказивало нешто нротивно исправи — писменом тестаменту! Погрешни су разлози овмх правника; они не ослањају своје мишљење ни на један пропис закона, који о тестаментима говори. Њихови су разлози погрешан закључак од погрешних поставака. Погрешна је претпоставка: да се тестатор, чинећи наредбу на случај смрти уједној законој Форми, решио, да увек у тој Форми чини и доцније наредбе, па следствоно погрешан је и закључак из овога, да доцнији усмени тестаменат не може заменити ранији пиомени; они губе из вида случај немогућности тестатора, да и доцнију наредбу на случај смрти изјави писмено. Да објаснимо једним примером: Неко нисменим тестаментом завешта све своје имање неком свом рођаку, а нареди му, да изврши какав посао у извесном року. 11>егон будући наследник не само што БРАНИЧ ГОД. V. 2