Бранич

'стр. 88.

в р а н ii ч

бро.т 3.

а\ Правно дејство меничне клаузуле „без протеста" или „без трошкова". б). Природа и диљ те кдаузуле. в). Ко може да стави ту клаузулу. г). Правни одношај имаоца менице према ономе, који је ставио ту клаузулу. Г. Јован Миловановић је том приликом објаснио, да постоји разлика у томе питању између немачког и француског система меничног права. Према објатињењу г. Миловановића ствар стоји овако: 1). По немачком снстему меничног права клаузула „без протеста" или „без трошкова" веже само онога, којију је потписао и никога више. 2). На против француски систем ту прави разлику између лица, која потнисују ту клаузулу, па а) ако је ту клаузулу потписао иидосант , онда за њега постоји обвеза као и према немачком меничном праву, а 6) ако је ту клаузулу потписао трасаит, ту француско менично право одступа од немачког система па наређује: да та клаузула вреди и за све индосанте, јер је то био услов менице, на који су прећутно пристали и сви индосанти. — И кад француско менично право овако схваћа ову ствар, онда је по све оправдано и умесно, и правди и правици саобразно, кад заповеда власнику (притежател>у) да не протестира меницу, и казни га губитком протестних трошкова, ако би он ту заповест прекорачио, па меницу протествовао. Француски је законодавац дакде био веома пажљив и доследан у извођењу своје главне мисли ио овој ствари. Неће бити на одмет да овде сиоменемо и то, 1). Да у Европи владају три система меничнога права, а ти су: енглески, француски и немачки. 2). Да системи француски и немачки владају на континенту, а да се о енглеском скоро и не води никаква рачуна. 1 ) У нашем закону владају у главном пачеда француског меничног права, али је у исти унесено и доста

1) Тојепак природна последида опога екроз особењачког, егоистичког, чието енглеског мишљеља и рада Сав живот, ева уређења, све мишљеље, па и наука у Енглеској носи чисто енглески карактер, и то у толикој ме и, да нао та околноет јако потсећа на дрски покугаај Наполеона I. да Енглезе огласи као ваневропски народ — Исгина по земљишту љихова отаџбина припада континенту европском, те у томе Наполеон не би имао право, али ва еве ост ло он има потцуно нр?во, јер по мислима, по осећа.јима евојим Енглези као да ниеу европеки народ. Они су дакле: једииствени, засебни, особељачки народ. И устав,