Бранич

Б1Р0Ј 3.

В Р А Н II Ч

стр. 87.

мењати. Али у овомо сдучају сведоцима се не тврди ништа противно садржају исправе, већ се њима тврди нова Форма тестамента, тврди се нова изјава носледње воље у потпуној законој Форми, тврди се нов тестаменат, који има да замени стари. Ово наше мишљење најбоље утврђује §. 448. грађ. зак. по коме §-у сваки доцнији тестаменат ништи ранији, у колико се њиме не задржава и стари. Да је намера законодавчева била таква, да писмени тестаменат не може да се обара доцнијим усменим, он би то казао, а кад то није казано не само у овоме §-у већ ни у једном, онда на основу кога прописа законског недопустити, да доцнији усмени тестаменат може заменити ранији писмен? Гди то пише, да кад тестатор једном направи писмени тестаменат, да мора само писмене тестаменте правити, па и онда, кад му то ансолутно није могуће? По истој логици могао би се извести закључак, да се ни ранији усмени тестаменат не може уништити доцнијим писменим, јер се тестатор решио на усмени тесгоменат, на следствено морао би доцнију "своју последњу вољу сам" _ усмено, у Форми усменог тестамента, изјавити, а ово неће нико ' чустити. Да је законодавац хтео да ограничи важност \ч ' ;ног тестамента ма у коме случају, он 5и то и учинио, као што је ј шио са привилегованим тестаментом у §. 4^7. грађ. зак.: али он то није учинио, па следствено, нико му произвољно само са неосноване бојазни од злоупотреба не може важност огранпчавати. Према овоме ми мислимо, да сваки доцнији тестаменат, био он писмен или усмен, ништи и замењује ранији, па био овај писмен или усмен, јер је то и нравичнО и по закону. д. в - 0 важности изјаве меничних потписника, да остају у обвези и без протеста.*) I. Ово је питање истакнуто на првој јавној дискусији удружења јавних правозаступника, а констатовано је, да је истакнуто нитање због тога важно, што се у трговачком законику Краљевине Србије о њему ништа не говори, а при том оно обухвата следеће тачке:

*) Види „Бранич" бр. 6. 1897. стр. 65.