Бранич

*

СТР. 178. Б Р А Н И Ч БРОЈ 6.

Цар најиосле поверује. ГГо његовој наредби Момир би обешен у градини „о сувој давини"; од вел>е жалости за њим, обеси се и Гроздана „о давшш о другојзи грана". По неком времену иојави се чудо невиђено: „Давина се сува помладила, И зеленим улистала листом И бијелим уцватила цветом. Обоје се деце посветило Посвети се Момир и Гроздана". 1 ) Број саклетвеника зависио јо од важности учињеног дела. Њихов избор руководила је судећа власт. Сама продедура заклетве вршена је овако. Саклетвеници, и оптужени чију обрану они допуњују, поссдају у цркви испред олтара окренути амо у цркву, а они којпма се заклињу стану пред њих, и један између њих који овај посао најбоље зна, узме крсг у руке иа онима што седестане говорити, или управо рећи проклињати их „ако сте то и то учинили па нам кажете да нисте, да Бог да, да вам се окамени у жени дете, у крави теле, у овци јагње, у земљи семе" и т. д. а они што седе вичу „амин да Бог да". Кадшто се одреди и то, колико ће они који се заклињу довести мушке деце, и посадити у цркви поред себе. Који се овако оправда, плаћа према свом имању, онима који су се зањ' клели, награду звану „оклештина". 2 ) Истоветну установу налазимо код Арбанаса. Ако тун^илац сведоџбом потказивача („кари^аг", као наш „сок") не могне доказати тужбу, по правилу одобрава олтуженом чистећнву заклетву, која се не ограничи само на његову личност, но се одреди 4—6—8 или 12 саклетвеника од најпоштенијих људи, у ирвом реду од родбине оптуженог. Њнма се остави месец до два дана, да се сопственим истраживањем увере о праведности ствари. Обично се заклетва полаже у цркви или у мошеји. Најпре се куне оптужени, за њим саклетвеници. Ако се један од њих не хтедне клети, оптужени се оглашује за крива; но по уверавању саопштача, оваквих случајева веома је ретко, и број по овом обичају положених лажпнх заклетава, далеко превазилази број правих. 3 )

1) Збирка В. Караџнћа кн>. II. 155. 2 ) Вуков Речник. 3) Г>г. Хаи — А1ћ:т. 8(;и(Леп.