Бранич

БРОЈ 7.

Б Р А И Н Ч

стр. 21б.

19. Напред смо казали да спорове међу појединдима треба да расправља власт која ће бити независна од државне управе (§ - ош т егпетеп1;) и изнели смо у кратко и разлоге за то. Кривични споровп треба такође да спадају у надлежност независних судова, 1 ) ма да они не могу бити, по природи питања која имају за предмет, класирани међу чисто приватне процесе; јер би лична и имовна безбедност појединаца често била изложена самовољи власти, кад би кривичне спорове решавали судови који не би били независни. Какав систем има да се примени на раснраву административних процеса, то јест оних процеса у којима су у сукобу не приватна права појединаца, веК права појејединаца и права државе, као друштвене организације, 2 ) а у прилици примене или заштите каквог јавпог права? Да ли и те спорове ваља дати на суђење оној истој власти која суди и приватне спорове, или за њих треба

1) Тзко је данас у свчма оЛрааованим аемљама, иаузев извеене адмипистративне кривице које, у дрлсавама где администрагивне спорове не решавају обични судови, суди сама административна власт. (В. примера радп чл 90. аак. о неиосредном порезу по коке тамо побројане кривице судч надкорна пореска влает у првом степену, а у другом и носледњем министар финанеија — чл. 100.. 2 ) Ми говоримо овде о држави као друштвеној оргапизацији и њеним мравима загарантованим јавним законима. Али, о држави се може говорити и као о моралном лчцу. У грађанском праву разликују ее, као што |е познато, две врсте лица: физичка лица (регзоппев рћјзЈСЈиеа) и моралма лица (регзоппев 1пога1е8). То су Фиктивна лица која могу, као и Физичка, имати извесна права, утвр^ена грађанским закоником као н. пр. право својине (В. Вапску ^асап(шепе, ор с.Ц. 11. р 56,57).—Акоје у једном сиору држава 8аинтересована као морално лице, бчло да се снор води изме!,у државе и појединаца било између дрнсчвн и другог ког моралног лица (округа, општине итд,\ онда тај спор долази у надлежност не административне већ обичне судске власти. Ието је тако и у случају да права државе проистичу из уговора, закљученим са појсинцима, јер и трда права њена налазе свој и8вор у грађанском законику. Нпак, у Франдуском праву има извесних спорова ове вре е који сиадају у надлежност административних судова, али то је изуаетно, и на основу нарочитих законских одредаба; иначе и у том праву важи, у принцину, оно што смо мало час казали за спорове којима је какав уговор између државе и појединца дао повода (В. ИаГегпеге, ТгаНе & 1а јипсИсНоп ас1т1П181га(јуе, 1. I. р. 8. ВоеиС, ор. с11., р. 177 е! вшу . виг 1е» аипћииопа соп^еиИеизев (1ев СопаеНз <1е рге!'ес!:иге).