Бранич

стр. 216.

В Р А Н II Ч

ВРОЈ 7.

да постоји оделита јурисдикција чији ће органи бити у зависности на спрам управне власти?') Тешкоћа питања долази од особитог карактера административних спорова. Према гледишту са кога посма•трамо један такав спор, он пма двојако значење. Сједне стране, таквом спору даје повода само извршење адми.нистративних закона, и није ништа друго до једна тешкоћа која при том извршењу искрсава. Решити такав спор, то значи савладати ту тешкоћу, а ово опет дефинитивно значи: извршити закон. 2 ) Јер, кад би органи који имају за мисију да законе примењују морали зауставити се при првој тешкоћи, на коју би у том послу наигали, када њима не би било дато право да те тешкоће савладају, да питања која пзвршење закона порађа реше, онда би тим органима била одузета могућност да своју мисију врше, бар тако би било у случајима у којима бн се на тешкоће наишло, а број таких случајева није мали. Са ове тачке гледишта, дакле, вал>ало би органе који су надлежни за извршење закона овлаетити да и спорове које то извршење изазива расправљају. С друге, пак, ■стране, административни спор јавља се као сукоб између права појединаца и права државе, јавља се, дакле, као један моменат у коме је право неког појединца у опас-

1) 0 вамашном питању: какав јв карактер администрчтивног спора, питаље на које ми овде у елементарним потезима одговарамо. видети код 1уа/^тпеге, ор. сН 4. I. р. 3 а 10, Маћн'е Ди соп^епИеих а<Јгшшз1гаШ. 2 ) .Влзст која има да решава административне спорове има сложену дужноет. Оиа је дужноет сложена са две тачке глединпа: црво, с тога што Је администратор, по самој природи својих Функција, принуђен да у многим случајима одлуке доноеи, без чега љегова акција могла би бити парализована препрскама на које би наишла; а отуда излази да Факат администрираља повлачи за собом право решавања ; — друго, за то што право суђења везчно за админисгративне Функпиј« и извршна сила која му се придаје не треба, са гледишта правичности, да буду наметнути грађанима, а да ови немају право љихову вредност дискутовати пред једном влашћу мање заинтересованом, а приступачнијом контрадикторном извиђаљу и суђељу. Власт >која би тако имала да контролише административне одлуке, вршила би у исти мах и дужност судије, пошто би имала да реши сцор, и дуж^ост вишег администратора, пошто би имала да исправи заблуду и.ш незаконитост администрације. Ова средња власт, која је у мсто време и извршна и судска, може бити придодата или једној или другој, према томе, да ли ће традиције једне 8ем1 .е, ошнти услови њене административне и судске организације упућивати је да утврди угицај судова или администрације" (В. 1,аГегпеге, ор. ч»1 Л. I. р 11, 12).