Бранич

БРО.Т 7.

Б РАНИЧ

стр . 217.

ности. Тако посматран, административни спор требао бп да буде, у погледу власти надлежне за расправу његову,. стављен у исти ред у који и приватни спорови, другим речима, расправа његова требада би да ирипада власти независно.ј од централне унраве, оној истој власти која суди и прпватне спорове. Могу се, дакле, предвидетп два система, један код кога преовдађује та идеја да је административни спор само један нгрочити облик којн чин извршења закона може често узети, а код другога претеже тај факатдаје у административном спору у питању конфликт између два права од којнх једно припада неком појединцу. 20. Први сист(-м. Но овом систему,. спорове ове расправља административна вдаст, она иста врста власти која има да се стара и о извршењу закоиа из области јавнога права, онако исто као што судска власг има да нримењује законе приватнога права. Сисгем овај ригурозна је последица тога гледишта да се извршење јавних закона, на којима ночива опстанак и напредак друштва^ не сме дати у руке некаквој организацији која би била независна од централне управе, од владе, која има да руководи оншти државни живот. Кад закони из категорије јавнога права имају за државии организам такву важност и кад административни спор није ништа друго до један модадитет у извршењу тих закона, ништа друго до природна тешкоћа на коју се у опште при извођењу какве замисли наићи може, и коју треба да савлада, репш, лице одређено да замисао изведе, онда се расправа административних спорова не може ставити у делокруг једне власти која би, зато што је независна од централне управе, имала могућности да отсжа акцију административне власти и да доведе у питање иравилан ток државнога живота. Осим ове консидерације, има јопт једна која, са доста успеха, може да послужи као разлог овом систему. Док је реч о сукобу права међу појединцима, држава у овом систему тежи том циљу да се тај сукоб расправи онако како то правичност најбоље захтева. Незаинтерссована у стварима прнватнога карактера, држава нема потребе, у принципу, да се и у те ствари меша. Међутим, ова индиферентност њека престаје чим искрсне какав правни конфликт измефу нојединаца и ње; оиа више не пристаје