Бранич

отр. 238.

бранич

број 7.

смо ве1] дошли до 1846. Из тих устројстава можемо констатовати ово двоје: 1., да се до издања материјалних и формалиих законика код нас судило: ио обичају, савести и здравом разуму. 2., да су ова суђења (решења) доносиле судије из народа, те се с иравом узима, да су она као ире иисаних законика израз народног иравног убеђења и обичаја, а наша је и била главна сврха да то докажемо. Но и ако до 1844. и 1860. није било систематских материјалних, а до 1853 и 1865. формалних законика, опет у течају овога времена почев од 1835. издата су поједина наређења из материјалних, формалних и управних закона, по којима, су се власти, кад је такав случај наступио, упЈЈављале. Ради бољег разумевања суђења из тога доба пиеац побраја указе, правшга, прописе, рдсштсе, решења, уредбе и законе, по правној категорији, којој припадају. — те онда наставља и завршује свој предговор овако: И тако до издања материјалниХ и формалних законика судови су судили с обзиром и на ове уредбе, ако је спорни случај иод њих падао, а нре и после ових уредаба у недостатку законских наређења судили су по обичају, савести и здравом разуму (нарочито у грађанским парницама), те са тога је важно сазнати ова магистратска суђења, као и доцнија до издања поменутих законика, јер су њих доносили .људи из парода, те према томе она садрже наше обичајно ираво. С те тачке гледајући на њих ми смо та суђења из протокола магистрата (1827, 1828 и 1839) и суда „окружија пожаревачког" (1841, 1843 и 1844) скуиили 83 ) с уверењем, да ће с нама бити сагласни у оцени, да су та суђења у већини случајева саг.дасна одредбама писаних законика, што не може бити ништа чудно, ношто је и нрви залонодавнн рад људски непосредно црпљен из разума и искуства. На завршетку ове наше речи с правом јавља се и ова напомена:

33 ) Раније и доцније протоколе нисмо нашли. Вероватно, да еу пропали приликом пожара архиве.