Бранич

бро.т "1

в р а н и ч

стр . 23'.».

Ми обично критишемо наше садање законике изјављујући, како они не одговарају народним појмовима. обичајима и нотребама, на које чињенице треба свратити иажњу при писању закона. Али ту> напту критику на жалост казујемо само под општим појмом, јер том приликом не наводимо: у чему се састоје ти народни појмови и обичаји за то, што су извори о том врло оскудни а међу тим крајње је време да их попунимо и проучимо. Извор или боље рећи сокровиште тих народних појмова и обичаја у суђењима је магистратским , јер се зна, да на та суђења, у то доба није допрео никакав утицај страног законодавства. Откримо тај извор, прикуппмо, дакле, та суђења и онда ћемо сазнати наше обичајно право. Наша књига други је мали прилог томе, јер је ирви прилог дало Сриско учено друштво штампањем протокола шабачког магистрата, а сада је на Академији Паука да суђења из осталих магиетрата као: шабачког, ваљевског, јагодинског, који су постали 1823. итд. прикупи и штамиа, јер ионављамо, ие треба заборавити, да у магистратским, су/јењима. лежи наше обичајно ираво, а сем реченога, иринуиљање њихово важно је и за историру нашега ирава. Ст. Максимовић. ИЗ СУДНИЦЕ VIII. За важност брачног уговора ие тражи се да један супружник мора имати имања у часу уговарава, но предмет уговарака може бити и буду&е имаае, нити се имање мора поименце означити. (Одлука оиште седпице Иасационог Суда) Влада Ђ. из В. стуии у брак са Маријом К. из С. За трајања брака суиружници се договоре те иаираве брачии уговор у смислу §. 780. грађ. зак., којим регулишу наследне односе на случај смрти једиог од супружника. тако, да надживели супруг насљеди умрлог. После извесног времена умре Марија, не оставив порода, и у масу њену нријави се за наследника муж њен Влада, ио основу брачног уговора. з*