Бранич

стр . 240.

Г> 1' Л Н II ч

БРОЈ 7.

Сестра умрле Марије оснори своме зету право на наелеђе и затражи, да се брачни уговор уништи, наводећи, да је исти писан на неколико дана пред смрт Маријину, а да се овакви уговори закључују пре ступања у брак; даље, што уговор није написан и потписан од оба уговорача, и најзад, да је он безиредметан зато, гато при закључивању истога, зет н>ен Влада није имао никаквог имања, које би могло бити предметом насдеђа. Првостепени суд за Барога Београд пресудом својом од 15. Новембра 1897. Бр. 22.190. одбије тужитељку од тражења, наЛаЗећи, да спорни уговор одговара свима законскчм прописима, па Према томе, та околност штоје исти писан на неколико дана пред смрт Маријину, не може уТицати на вредност његову. Без вреДности је и навод тужилачке стране, да се овакви уговори Закључују пре ступања у брак, кад у §§. 780., 781., 782., 783. и 785. грађ. зак. није одређено време када и докле супружници могу овакве уговоре правити, а и сама природа оваквих уговора очито говори, да се они закључују у времену трајања брака, што се јасно види из наређења §. 780. грађ. зак. где се каже: „ако бп муж и жена птд.", дакле, овај зак. пропис говори о мужу и жени, којп су већ у браку, а не о њима као личностима, које воде преговоре за ступање у брак. Навод тужилачке стране да уговор спорни не вреди зато, што није написан и потписан од страле уговарача, невредећи је, кад се за важност брачних уговора тражи да но Форми одговарају тестаменту и кад по §. 432. гра!>. зак. тестатору може и други нисати тестаменат па и брачни уговор, онда отпада и и овај разлог туЖилачке стране. Иајзад без вредности је и навод тужилачке етране, да спорни уговор нема. законске вредности по том основу, што тужени Влада није имао имања у времену закључивања уговора, јер се за важност оваквих уговора тражи само Форма, а да ли који уговорач има имања у времену закључења уговора од ван<ности је само за уговараче. Ацелациони Суд својом пресудом од 20. Јануара 1898. Бр. 139. одобри горњу пресуду. Но по жалби тужилачке стране Касациони Суд примедбама свога III. оделења од 9. Марта тек. године Бр. 2075. ионишти горњу пресуду, из разлога: По §. 781. грађ. зак. уговор на случај смрти сматра се као и тестаменат, а но §. 426. грађ. зак. тестаменат може имати за предмет само оно имање, које тестатор има као своје сопствено