Бранич

Ерој 7.

јрднич

стр. 241.

Код спорног, уговора В. оставља својој жени М. неаокретно имање које он нема, гго гласу ноднетих уверења од страно надложне властп, нити је у опште доказао, да га је имао у времену овог уговарања. ПЈ>ема томе, Апелациони Суд, одобравајући пресуду нрвост. суда погрешно изводи да би §. 426. грађ. зак. могао бити примењен само, кад имање којо се оваквим уговором оставља, није својина онога, којтг њиме распоред чини, једно, што се то код овог уговора не би могло ни ценити, иошто имање није нарочито обележено, те да се зна, шта се и које се оставља, а друго, кад један уговарач нема непокр. имања о којем уговара, онда се у опште није ни могло уговарати о таквом свом имању. У оваком уговору треба даје именовано, назначено имаље, које се оставља на случај смрти, јер по §. 782. грађ. зак. „о оном имању, које није ушло у уговрр на случај смрти, може се особити тестаменат иравити пуноважно". У спорном уговору нема тога назначења. А кад стоји то, да једна уговарајућа страна нема онога имања, о којем уговара, онда такав уговор нсма ни иредмета за уговарањо и ценећи га у смислу §§. 425. и 783. грађ. зак. уговор такав не вреди нрема §. 531. граћ. зак. јер оно, нггоједна страна обеЛава другој, ова не може иримити, ма да би се изјаснила да прпма, јер нема предмета који се обећава. Најзад, кад се из решења неспорног судије впди, да је пок. М. приликом уговарања имала свога имања преко 20.000 дин. а међу тим њен муЖ Вл. није имао имања, које њојзи у уговору обећава. онда је Анелациони Оуд код оваког стања ствари, требао имати у виду и пропис §. 537. грађ. зак. и оценити: има ли код оваког уговарања лажи, преваре или обмане и нрема томе оценкти вредност спорног уговора, у толико нре, што се из пом. решења види, да је уговарач М. умрла након 15 дана од задљученог уговора. ч Анолациони Суд но усвоји горње примедбе, но изјави противразлоге: Са имовином може да се располажо без наилате иа два начина: иоклоном за живота или тестамвнтом. Ово опште правнло трпи изузетак једино у погледу брачннх уговора, или у опште поклоном, који се чини у корист брака. Отуда јс и посуало и признато уговорно наследство између мужа и жене — §. 780. грађ. зак. Ово уговорно наследство измођу мужа и жене јесте мешавина поклона за живота и поклона тестаментом учињоног. Он се