Бранич

стр. 210.

б р а н и ч

број 7.

1888: „Што је дужитељ изван суда оиоменуо дужника да дуг намири, тнме се још течај застаре не прекида".

1898: „Што дужитељ изван суда тек опомене дужника да дуг намири, а овај ништа не каже^ ни уради што би се могло сматрати за признање, тиме се још течај застаре не прекида".

Опет чл. 647. показује чак измену надлежиости и уређење судова. Он прописује

1888: „Надстаратељска власт бива Б апетански суд, у чијем подручју станује малолетник. Та власт поставља старатеља или старатеља-помоћника; на њу такође пада надзор и виша управа у старатељским послима (чл. 963).

У заплетенијим случајима велики суд може Капетанскоме суду, на молбу његову, дати упуство, како ће да поступа у иослу о коме ријеч буде.

Велики је суд такође виши, а уједно и највиши суд у свему, што се ста,рател.ства и старатељских послова тиче".

1898: „Надстаратељска власт бива Капетански суд, у чијем подручју станује малолетник. Та власт, у договору са ближом родбином, поставља старатеља или старатеља-помоћника: на њу такође пада надзор и виша управа устаратељским нослима (чл. 968). У заплетенијим случајевима Окружни суд, замољен од Капетанског, може овоме суду дати унуство, било сам од себе, било ношто запита и дозна мпшљење великог еуда, како ће да поступа у нослу о коме ријеч буде. Окружни је суд виши, а велики суд највиши суд итд."

Али што нас овде највише занима, то су чланци који нам показују главно старање саставиочево, и којима се у осталом само опетује оно, што смо видели још у првом, данас већ црослављеном издању овог Законика; то је непрестана пажња и нека извесна љубав нрема народним иравним обичајима. Овде ћемо у том погледу да свратимо пажњу, ради примера, тек на два-три чланка. ове врсте.