Бранич

БРОЈ 7.

Б Р А Н II Ч

СТГ. 211.

Тако- јс чл. 64. особито важан, и то не само у правничком, већ н у политичко-економском обзиру. У првом издању Законика право туђинаца на прибављање земаља и других некретнина у Црној Гори било је јако ограничепо и стегиуто: тек онај, комс поглавар државе дарује некретно добро, могао је постати његовим власником. У овом издању се већ показује извесно напредопање у ироширењу оног права, јер се у пстом чланку помињу они, који то право могу стеКи на основу каквог међународног уговора, за тим они које државни главар у ошнте овласти да куие или да на који други начин прибаве какву некретнпну у Црној Гори. Али се довде очевидно правми обичај још не јавља; с њим се срећемо тек у последњем ставу овог члаика. којп гласи: ..С влаштином непокретне стварн ииак никакав иностранац не стјече нраво прече кунње чл. 4 7—62), које, већ по самој природи тога ирава, може имати само Црногорац '. Нраво прече купње оснива се нскључиво на обичају тј. на племенској уредби нашег народа у Црној Гори и њеној околини. С гледишта нолитичко-економских интереса ова је одредба, разуме се од знатног замашаја, те је с тога била и остаје још увек срећна мнсао, што је то обичајно правно схватање, обучено у законску одећу, у Законик уведено. На тај начин је сваком туђинцу јасно већ у наиред иредочено, да је његово право прибављања некретних добара и у овом погледу ограничено у Црној Горн, и да ова у иуној мери и у свој правној потпуности могу имати само црногорски држављани. Члану 74. додат је опет цео један став, који се позивље на ловачке обичаје, а у чл. 78. унете су такође из народних обичаја неколике одредбе о хватању одбеглих пчела. Особито је знатан у овом погледу чл. 690. законика. Он се тнче имовинског права удате жене. Као што је при првобитвој изради овог законика било потребпо унети нове елементе у право мушкараца, тако су биле унете и неке нове одредбе о праву жена за мужевљева живота Правило је обичаја, које је владало пре законика — у осталом као и у Србији — било врло либерално са женом: она је и за мужевљева живота могла управљати и располагати својом засебном имаовином посве самостално., при чему јој није требало никакво мужевљево пристајање