Бранич

Т 0Д. V.

БЕОГРАД 16. АПРИЛА 1898.

БРОЈ 8.

БРАНИЧ ЧАСОПИС 31 ПРА2НЕ И ДРЖЛВНЕ НА7КЕ

ЛЛ^У\ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ ЛАЛЛЛЛЛЛЛЛЛАЛЛАЛЛЛЛЛЛЛ/У^\ЛЛЛЛЛЛЛЛ/^^Л/\л^,л/г^АЛЛЛ/\Л/\Л/\ЛАЛЛ»АЛЛАЛЛА<-.

ИЗЈ1АЗИ : 1. и 16. сваког месеца.

одговорни уредник: Милан Ст. Маркови! ПРАВОЗАСТУПНИК

број 18.

УРЕДНИШТВО: Дубровачка улица

ДОКАЗНА СРЕДСТВА У ИСА.ХХГЕЗ^! СТАРОМ КАЗНЕНОМ ЗАКОНАРСТВУ

(Свршетак) Кад је неиознат преступник, предузимано је на месту дела јамчење села. Нађен је н. пр. убијем човек, или је извршена крађа, в.даст одмах скупи сељане за проналазак преступника. ЈБуди један за другог јамче, да нису убијце, лоповн итд. Кад се сваком нађе јемац, престуиник остаје незнан; а зато што је кривица у његову атару, село је плаћало глобу и осудбину. Ко за се не нађе јемца, остаје сумњив. Од њега почиње истрага, која има карактер својег доба у мерама, које се, као што је већ примећено, не могу ионегда не назвати суровим. Ако кривац призна дедо, настаје брза иравда; по осуди бацн се у тамницу, или се ослени, или се обеси, ил и се прожене итд. Не призна ли, меКе се на одају т. ј. употребе се мере да се признање изнуди. 1 ) Јамчењу, као правној установи, налазимо трага и у народној песми „Мајстор Манојло", коју је В. Караџић добио са Косова: „Изгуби се пашина јабука У Будиму граду бијеломе. 1) Нешто иодатака о јамчењу, има и у нашем саетавку „Не трае туђџнца ", у другој свесци „Поротника", кога повремено предаје читалачкој публици вредни уредник „Бранича". ВРАНИЧ ГОД. V. 1