Бранич

СТР. 246.

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 8.

Пушта иаша лакога телала, Телал виче по Будиму граду: Да се један за другога јамчи! За којега јемац п.е изиде, ХоКе њега иаша иогубити! Све се један за другога јамчи, Све богати те за богатога, Сиромаси један за другога. За једнога јемац не изиде За јунака мајстора Манојла." На првом ступњу иетраге, јамчење још нема карактер доказпог средства. Појављује се само као припремна радња власти, да се пстрага упути против извесног лица; или, као што се данашњим правним језиком каже, да се добије основ подазрења за даљу истрагу. Снагу правног доказа добија јамчење тек на суду, заузимањем за оптужено лице, које је по доказним основима стављено у оптужно стање и у притвор. По међусобном договору сељана, доЈ )У пред власт одабрана лица (кметови\ јамче да је оптуженик невин, или моле да се као сумњив пусти у слободу, док се потпуно не докаже његова кривица. У старом праву, налазимо јасно раздиковање између јамчења ,.за плату" (накнаду штете), и јамчења „за главу" (обвеза да Ке оптуженик предстати на позив власти, и да не ће побећи). У И ми рекосмо: хоКете ли бцти јамца за Рахца, што га суд обори да оиој илаЛа? А они рекоше: јер звах јамца за илату, нете бити; размје за главу\ II ми за тој иемогосмо ирпмити , и иокоље пехтеше бити јамци".') На еледећем докумеиту из овог столећа, јамчење је ограннчено роковима, који можда имају неког значења, би .10 по нашем било по турском праву. Лети 1820. године, о побуни ме|у Турцима у Београду (о доласку царског комесара Есад-бега Хоџа-ћана), направи се метеж и међу Србима варошанима; и свет стане бегати у села. На Дубоком, непознати разбо.јници дочекају Стојиљка ГГетровића механџију из Београда, и убију га из пушака, но поплашенн од света разбегну се без нљачке. Достављено је, да је убијени на самрти иоказао да га је убио Панта из Дражевца, и зато би стављен под истрагу и

!) М. Пуцић I. 101.