Бранич

БРОЈ 8.

б р а н и ч

стр . 257.

ком која нам се дала, саопштавамо следеће податке историјске вредности, као материјал нашем каноничном праву. ... Кад се К-Ђорђе вратио из Немачке у Тополу, дође у манастир Благовештање код архимандрита Григорија Студеничког, исповеди се и замоли га, да му на Благовести кад манастир слави, очита молитву и учини опроштај с народом, што је за-новедио другу да му ода убије. Собом донео је 200 ока вина и толико ракије, и 200 ока хлеба, све то оцу за душу. „То је било, вели његов секретар Јанићије, 2(!. Марта 1796. године, где сам и сам био очевидац. Архимандрит је очитао опроштај. а народ је викао велегласно амим, и да му Бог оирости. што је оцп у пужди' заиоведип убити /' Ту је К-Ђорђе архимандриту писао за труд пет дуката, и једног вола манастиру поклонио, напоивши и нахранивши вас иарод што се онде десио." Кусадак и Селевац у смед. Јасеници, са другим неким селима, која такође беху пОмешана у „Ђакову буну" 1825. године, доцније и]»итекоше Књазу Милошу с представком: да већ неколико година немају никаквог напретка; па држећи да то отуд долази, што их сам Бог казни за безпутност, којом су се дигли на Књаза, који је Србију довео до благостања, замоле га да им опрости кривицу, и да их благослови Књаз није ни часа иочасио, већ је молиоце нстих села сабрао у Хасан-Пашину Иаланку. и ту дао очитати им преко Митрополита Мелентија опроштајну молитву. .... У овом столећу, око 50-тих годипа, тимочки владика Доситије, о једној канонпчкој визитацији беше проклео село Бован, између Соко-Бање и Алексинца, што га није дочекало као што се пристоји, но се намучио на узбрдном месту „Дериволу". Кад затим годинама настуии неродица, оде село са даровима владици чак у Зајечар. да скине проклество. То, игго смо овом обичају у Берчиновцу, изворно одрекли доказну важност у старини, не смета да доцнију заклетву села, као одговорне јединице, обележимо друго • јаче, но њеном развијћу. Поменут је на свом месту циркулар шабачког магистрата од 9. Маја 1808. бр. 109. о колективној одговорности села за нохаре. У уредби К-Ђорђа од 19. Марта 1812. о истој ствари има следећа наредба: