Бранич

СТР. 264. Б Р А Н И Ч БРО.Т 8.

Као голем грех, лажна заклетва и њене последице дају се загладити само кајањем и добрим делима. Народио веровање о томе, огледа се н у песми „Марко Краљевић и кћи краља арапскога' ; . Као краљев сужањ, лажном заклетвом обећа Марко његовој ћерци, да ће је узети за л^убовцу, ако га избави из тамиице. Девојка иоверује. Кад се Марко иађе у слободи, противно заклетви убије ,,Араику ђевојку" која је са њим побегла, и присвоји њено благо, које је поиела из очева дома. 0 овом злочину, Марко се мајци овако исповеда: „Кад се мати виђех на невољи, Скинух капу метнух на кољено, Па се кунем капи на кољену: " „Тврда вјера, оставит те не ћу! „Тврда вјера, преварит те не ћу! „И сунце је вјером иреврнуло, „Те не грије зими ка' и љети, „А ја вјером преврнути не ћу!" То промисли Арапка ђевојка, Иромислила да се кунем њојзи и т. д. Изведе ме из тамнице мајко и т. д. И одосмо кроз земљу аранску. Каде јутро беше освдиуло, Загрли ме црнијем рукама. Она црна, а бијели зуби, То се мени мучно учинило! Ја потегох сабљу оковану, Ударих је по свилену насу. Кроз њу сабља, мати нролећела. То сам мати Богу згријешио, А велико благо задобио, Те ја градим миоге задужбине". 1 ) — На страни 177. између 2Л и 23. рсда, као засебии период долази ово: Д-р. Ј. Љубојевић увртћује заклетву душевника у ирисегу на веру (јигашепШт сге«1иШа1:18), и сматра ,је као свечану потврду заклетве, коју саме странке полажу о ствари. „Ваља нам дакле вазда пазити на то, вели он, да спортници нису поситивно о ирепирној ствари сведочили,

1) Вуково народпе пјесме. II. 337.