Бранич

бро.т 8.

б р а н и ч

стр. 267.

О МЕНИЧНОМ ПОКРШ\У СА НАРОЧИТИМ ПОГЛЕДОМ НА §. 87. НАШЕГ ТРГОВ. ЗАКОНИКА Менично писмено даје многостручне користи; али, ма какав био циљ, који се поставља нри издавању мениде, она увек представља једну обвезу поверилачке природе, неку фиктивну вредност. Покриће није ништа друго до стварна вредност, која одговара меници, дата залога, која осигурава исплату. Покриће је битни елеменат менице. Меница данас не служи само за пренашање звечећег новца, као што је то било у Средњем Веку, она је данас поглавито оруђе кредита, у њој самој огледа се нека фидуцијарна вредност, која може да се преноси са ванредпом лакоћом и да се посреством ње пренаша новац с једног места на друго. То писмено представља и даје велике користи, чак и онда кад трасат не дугује иишта трасанту. И покриће је изгубило своју ранију улогу, коју је негда имало. Кад се нека меница изда, онда трасант прима новчану вредност, а трасат је исплаћује. Узевши посебице, послови око размене остварују дакле за трасанта једну чисту добит, а за трасата губитак на суво. Лако је појмити, да трасат нозајмљује само своју помоћ. Трасант је дужан по најчешће да да обезбеђења за своје личне обвезе нарочитим залогама. Закон не опредељује ни облик ни природу тих гарантија, и не чини никаквог ограничења. Трасант дакле може н. пр. дати хипотеку; али ова врста обезбеђења мало одговара, и мало се слаже са брзином и простотом обичног трговачког саобраћаја. Он може дати кауцију; обвеза ове врсте може бнти остварена било са посебним давањем, било у облику авала, бнло посреством неког фиктивног посла; али таква гарантија повлачи компликацију п претпоставља, да је трасант нашао неко солвентпо лице са доста поверења у његов кредит, које ће дати за њега свој потпис. Најповољније је за трасанта да изда само исправу својим дужницима, или да снабде трасата и да потребна вредност стигне овоме пре рока за исплату менице. У ова два случаја постоји покриће, трасат стоји у обвези према