Бранич

СТР. 266. Б Р А Н И Ч БРОЈ 8.

14. а код женских навршених 12. година. „Ми војевода Радоеав обетовах и заклех се кнезу и властелом Дубровачцјем, када буде син ми кнез Иваниш у времену достојпом , да им се закуне када они усхоте на њих вољу, да настоји и врши оно што се пише у записех међу нами .. А сада кнеза Иваниша не ротише за младост... Еад год дође син ми кнез Иваниш на вријеме од 14 љета, да им се има заклети, како им сам се ја заклео. 1 ) У доцнијој дипдоми од 29. Септембра 1442. године, већ се куне Дубровнику Иваниш као „војвода", за се и своју младолетну браћу Петра и Николу, истом обвезом о њиховој заклетви. 2 ) Исправност заклетве, ујемчавало је позивање клетвеника у изговореној формули на оно што је зањ' нај драже најсветије и најосетљивије. И у обичним односима наш народ пронраћа своје речи клетвеним потврдама. Родитељи се куну у своју децу. Сестра у брата од заклетве. Тежаци у стоку храииоце. Сви у ошпте воде рачура о јавном поштовању и иоверењу. Код Бошњака и Херце говаца, заклетва и њена сјајност до скора су биле у великом уважењу. Истинитост својих речи потврђивали су додатком: ,,тако ми чаршија не веровала, ако ти араво не казао и . Из својег рада у 1880. години, у аграрној нишкој комисији, забележио сам ове речи Мите Цветановића сељака из Имам-Чифлика, код Ниша: „ Куии га, да му чаришја не верује, и да нема волова, веКе клетве нема за сељака и . У јагодипском Левчу чује се и данас заклетва: „ да Вог-да на крави орао, ако ти ираво не казао и . По Караџићу „ укљин а у Црпој Гори, значи какву рђаву ствар, којом се људи могу уклињати („тако ми се онако не догодило '}, а „уклетва" значи проклество, које је снашло извесно лице, због лажне заклетве или другог рђавог дела (Љубиша) д. с. Ј.

1) а) Уговори босанског војводе Радосава Цавловика и сина му Иваншиа са Дубровником. (Моп 8игђ 37(>, и 411.)