Бранич

број 9.

в р а н п ч

стр . 303.

. је и ваша жалба рад по маси, депозиту и у опште послу, на који вас је суд по званичној дужности одредио, не знам зашто правити разлнку између разних послова? И ако нема места, они се позивају на правило: ЕхерМопев »ип! бћчсШбћнас ШегргеШтшб (изузетке ваља најуже тумачити), — као да је пропис тач. 171. зак. о таксама неко „благодејање", за коју би врсту закона ово правно начело могло само да важи; а што је још и главније, они узимају као да се то „најуже тумачење" састоји у томе, да се не сме мрднути од пасуса под а, б, в, г, и д, тач. 171.; а што се главни циљ овога закона -(гаИо 1е^1§), због кога је и донесен, не испуни таквим поступком, ко да води рачуна!

1. У ванпарничним делима, од тач. 171 — 207. 2. У грађанским нарницама, тач. 208—226. 3. У кривичним парницама у тач. 227—236. Ако вам тр<>Па да цдатите какву такоу суду, према садржпни акта тражите одмах оде.вак подобан, нпр. жалпте се на решеље неспорног судије Касационом Суду. Хоћете да положите таксу ва ту жалбу, прегледате све од 171 207. и нигде не спомиње нарочиту таксу аа жалбе под „1. У ваниарничним делима". 11а против у пододељку 2. и 3. у тачкама 210., 215., 232., 2^3и 236. изречно се опредељује такса не само 8а жалбе и незадовољства упу!.ене вишим судовима, но чак и оне по раду ивборних судова и зак. о заштити мусгара, модела и трг. жигова Како решеље неспорног судије није донето „по грађанској парници", јер „ванпарнични" судија нема носла са „парницама", очевидно је да не можемо овде прибећи та<. 210. зак. о такс. Још мање ћемо се моћи поодужити и тач. 215., 232, 233. и 236.. јер решење неспорног судије тако исто није ни по кривичној парници, ни по зак. о заштита мустара, модела и трг. жигова о којима ови прописи говоре. Овле се морамо држати „Напомене" тач. 171. и саатрати, да је оиде случај цод 2. тач. 171., јер жалбом вашом, ви у ствари идете на то, да од вишег суда по неепорном предмету добијете решење о питању које нокрећете. Још ближе, по „Напомени" можете сматрати, да је и овај случај један од оних . који нису овим законом нарочитом таксом оптерећени", па према њој и цоступити. То што је рочено о жалби на решење песпор. судије вреди и »а све жалбе на сва решења стец. судз, по денозитима, ва незадовољства на решеп а старатељског судије. Идем и даље и тврдвм, да не треба наалаћивати в. ћу таксу од 2 динара (по тач. 171. под г) ни за жалбе против решења о забрннама, обуставама, притвор дужника, интабулације, надинтабулације, ирибелешке и надчрибелешке, скинуће. обезбе1)ења, као и решења која се доносе за све послове правне, који се спомињу од тач. 171—207., а који спадају у ред „ванпарничних". Ја не мислим да је ваконодавац заборавио да све жалбе оптерети већом таксом. Ову претпоставку исвључује врло уочљива велика његова пажња 2*