Бранич

стр. 286.

б р а н и ч

број 9.

тсоје поставља и мења само уставна власт. И заиста, у свима земљама у којима је ово начело усвојено унесено је оно у устав. Ми знамо већ важност ове примедбе. Уставне одредбе не може обична законодавна власт ни укинути ни изменити; то право припада једино оној власти којој је државна организација дала право доношења уставних ирописа, а то је уставотворној скупштини. Обична скунштина не би, дакле, могла решити да ће судови вршити, у већем или мањем обиму, административну власт, или, обрнуто, да ће управна власт, ма у ком пространству и у ма којој форми то било, вршити послове за које су по уставу само судови надлежни. Начело независности и одвојености судске и административне власти једне од друге санкционисано је код нас чл. 110. Устана. У њему се вели: „Никаква државна 1 ) власт, ни законодавна ни управнп , не може вршити судске иослове , нити опет судови могу вршити законодавну или уиравиу власт и . Друга алинеја истога члана, која садржи одредбу „да судови не могу управне чиновнике за њихова званична дела узимати на одговор и судити им док им надлежна власт не дозволи" јесте једна логична последица начела формулисанога у првој алинеји, последица којој у свима државама, као што ћемо доцније видети, није дата примена. Исто начело било је у Уставу од 1888. (чл 147.). Само што овде има једна замашна разлика између тога Устава и данашњега: док устав који је сада у важности забрањује судовима да управне чиновнике узимају на одговор за њихова званична дела без ■одобрења надлежне власти, дотле Устав од 1888. није садржавао сличну одредбу: напротив, његов двадесет осми члан прописивао је да „сваки Србин има право да непосредно и без ичијег одобрења тужи суду државне чиноввнике и званичнике, као и председнике општина, кметове и општинске званичнике, ако су оии у својем службеном

Изгледа, по стилизацији овога члана, да уотавотворац сматра као државну власт само ваконодавну и управну, а ве и судску. Међутим и судска је власт државна, јер и она, онако исто као и ваконодавна и управна, има свога основа у државној организацији. Иста погрешка учиљена је и у ;редакцији чл. 197. Устава од 1888. В. за разлику, белгиски устав који свој ТИге III. 1)ок роиуоЈга (о државним властима) дели на три главе: I. Пе.ч сћашђгек (о скупштини и сенату), II. 1)и го1 е! с(е8 М1ш81гез (о краљу и министрима) и III. Бц роцуо1г јшИсЈаћ-е (о судској власти).