Бранич

1*

БРО.Т 9,

бранич

стр . 287.

раду повредиди његова права." 1 ) Какво је значење имала ова уетавна одредба и како се она могла довести у сагласност са начелом поделе судске и административне власти, прокламованим у чл. 147., о томе ће доцније бити говора. За сада се само ограничавамо да констатујемо ову разлику између данашњега Устава и онога од 1888. Принцип одвојености судске и административне влаети примљен је и у другим уставним земљама, са широм или ужом нрименом. Излажући системе административних судова, ми смо наишли на знатне разлике између појединих држава: у некима суђење административних спорова дато је независним судовима, а у неким напротив зависним административним властима. Разликама тим треба тражити разлога у идеји која је законодавце појединих : земаља руклкодила при уношењу у устав и законе начела поделе између еудске и административне власти. У колико се у једној држави више тежило ка административној концентрацији, у толико је овом начелу дат већи обим. И обрнуто, у колико се год већа важност хтела дати судонима, у толико је исто начело у уставу и законима у ужим границама изведено. У Француској, подела између двеју извршних власти није оличена само у забрани учињеној и једној и другој да се мешају у активне и спорне функције које нису уставом и законом стављене у њихов делокруг, него још и у томе што судска власт ни у којој прилици нема права оцењивати легалност неког административног акта. 2 ) Исто правило важи и за управну власт у погледу одлука судске власти. 3 ) У

1) Друга алинеја овогз чдана гласи : „За министре, судије и војнике под ваставом важе нарочите одредбе". За судије то је била: 1) уставна од редба из ч,1. 158. З-Ка ал. но којој „судија није могао бити тужен 8а свпј судскв рад без одобреља Касационога Суда"; 2) одредба чл. 28. вак. о судијаиа по коме Касациони Суд решава да ли ће ее туж^ни судија, за др-ла учињева у званичној дужноети, дати под суд за кривицу или само за накнаду штете. Ова одредба закона о судијама, као и остаде одредбе његове о ОЈ >.оворностисудија , вреди и данас (Оне ниеу укинуте чл II. закона од 9. Маја 1804. В. Сриске Новине од те год Бр. 101.)

2) Неки писци миеле да је овом правилу учиљена једна дерогација декретом владе народне одб.ране од 19. Септембра 18^0., којим је укинут чл. 75. Устава од VIII. год.

3) В. 1,01 Де.ч 1(5 — 24 ао«4 1790. аг4 13. е1. 17. код Кјујеге, РашИп НеНе е! Раи! Рон1, Сотр1етеп1 Дез соДев Ггапдаш — 1Ј018 изиеПез (р. 14.); К <1и 16 ГгисМог, III: ^а СопаШ;и1шп Ли 3. аерГетћге 179). (ТЈЈге III, сћар V, аг1. 1, 4 е! 5); 1^а •Соп«ШиМоп <1е Г ап VIII, аг4. 75.