Бранич

број 9.

бранич

стр . ЗОб.

:шамо сви да се л,])угаче и не поступа, но да се тако стално практикује. А оно што је практика већ освештала, ретко да није и добро и правилно. Добар, вредан и способан младић жели да отвори радњу и по чл. 112. зак. о старатељству долази старатељском еудији са тражењем да га огласи за пунолетног пре рока. Он нема новаца, али има у маси коју наслеђује. Судп.ја ће га саслушати и држећи се онако буквално тач. 171. зак. о такс. судија би могао да задужи масу таксом само по а, и г, тач. 171. са 2-20 дин. за донето решење, којим ово тражење одобрава. А таква радња баш не би била правилна. Ту би се оштетила државна каса, јер се за оваква тражења прописује већа такса — 5 дин в. тач. 172. Судије то знају и тако и чине редовно. Пуно таквих примера могу да наведем, но није нужно; боље је још да останем на једноме. Код овакве праксе, јасно је да нема оне „строгости 1 ' у примени прописа тач. 171., које би се хтео неко држати, не мичући се од тога прописа. А да од потражиоца онакс молбе, у примеру наведеном, неће судија тражити у напред таксу од 5 дин. јасно је, јер би се то противило •опнЈтем наређењу тач. 171. да се по масама такса доцније, при расправи масе, наплаћује; а осим тога замислнте да наследник нема ту таксу; држави она није у опасности, кад у маси има новаца од куда ће је суд наплатити. Шта да се ради у случајевима где треба масену таксу наплатити, погато је предвиђају случајеви из а, б, в, г, и д, нпр. за обичне доставе браниоца масе, које подлеже такси по тач. 1. одељ. IV. зак. о таксама? Шта другаче, но онако као и кад би била већа такса. Ту ће се маси на рачун ставити 50 п. д. и с тим је решено питање. *• Не треба пи мало презати од могућности. да се сва такса из масене имаовине неће моћи наплатити. Рецимо докаже се, да пописана непокретна имаовипа масе није била њена, или она нема права на новац, који је као њен у масу унесен и т. п. У томе случају маса се има као • сиротна сматрати, а онда она по закону и не плаћа ни-