Бранич

стр . 322.

б р л н и ч

број 10.

ходе, које је са имања покупио од дана предатог му имања; а Аиелациони Суд напротив ту одговорност ставља на рачун туа^енога од дана тужбе по §. 207. поменутог законика, што је са гледишта закона значајна разлика, IПироКацан полазећи са гледишта, да је жена за време брака несаособна, да се без одобрења мужевља може обвезати или теретне уговоре закључивати: да је куиац знао, да је продавка, кад је од ње имање куновао, била у браку, те се несавесност купчева рачуна од дана продатог му имања, а не од дана тужбо, вели, да је разумевање Апелационог Суда противно науди и закону, а то разлаже и доказује као што иде: Ми ћемо се постарати да покажемо најпре шта је но науци држапина, који су елементи правни којп је састављају, шта је савесна, а шта ли несавесна државина. Сравнићемо са науком наш грађански закон и надамо се, да ћемо јасно показати, да је наш закон при свем том што му је у овом предмету редакција неовојствена, а често и нејасна, оетао у основу на земљишту вековие науке у овом питању. Пре свега оставимо на страну просто, физично држање каквог предмета б,ез намере да се као свој држи. То није јуридична, законска државина, која би на решење овог спора мог.ча утицати. То се физично држање каквог предмета означава у римском праву, између оеталог, и са изразима пиДа Де^епМо, наћггаКв ро88е88Јо, која и ако не остаје без сваког правног значаја, нити одговара правном појму о државини, о којој закон говори, нити су јој исте правне иосдедице. Тако исто оставимо на страну и државину којој ништа не оскудева, и која је равна праву еопствености, јер и она не утиче на решење спора у овом питању. У овоме случају сопственост и државина скоро суједно исто, и производе једна иста правна следства; олај који држи ствар у овоме случају има и савршену државину, без мане, и сопсгвеност. У овој државини не може наступити питање о савесности и несавесности државине, јер у правном основу, по коме се до државине дошло, нема никаквих недостатака (мана). Закон грађански о овој државини говори у своме §. 200., али он не означује у том §-фу и правне елементе који у опште државину састављају; ти се елемепти налазе у §. 198. гр. закона.