Бранич

број 10.

б р а н и ч

отр . 341.

И јавно се мишљење са њима занима, оно их претреса; а иницијатива, која је 1885. год. изазвала вотирање закона о изгианству криваца у поврату, показује, да марљива ФранцусЕса потпуно појима кривичну оиасност и да има јаку вољу бранити се од ње. Ова општа брига појмљива је; а на посе томе су два узрока. Сам тај факат, што у нашим цивилизованим друштвима, сваке године, хиљаде индивидуа подлежу ударцима убилаца, и што је стотинама хиљада њих плен злотвора, дира у толико живље масу народа, што сваким даном живот постаје мирнији, а његови услови мање неизвесни. С друге стране, од како су — што елужи на част нашем времену, —- првобитни поступци старих законодавстава, који се састајаху у убијању, еакаћењу и затварању криваца, готово свуда наиуштени, модерна држава налази се пред проблемима чудновато сложеним. Школа, која данас господари, намеће јој као једини програм: моралисање казие, иоирављање кривца иутем казне , и одређивања места у друштву иосле ослобођења. Али, док се она поводи за овом утопијом, док питање о поправљењу криваца апсорбује сав његов позив и њене изворе, кривичност расте, она мало по мало подгриза пемоћну препону, која јој се на пут ставља и „велико бунтовно племе" концентрише се и образује се поред иравилног друштва , немоћног и обезоружаног. У очима народа, страховити апарат правосуђа, са свима његовим законицима, поступцима и организацијом као да функционише, само да штити кривце од друштва. Време ја изменити улоге и неплодно и сентиментално кривично право заменити законитом и јаком оргаиизацијом, — створити одбрапу погатених људи противу криваца. То је циљ, и никакав други, репресивног законодавства. I. У колико се може продрети у историју народа, кажњивост, својом организацијом и облицима, одговара организацији и облицима самих друштава. Али. свудаиувек, она се појављује као друштвена реанција против анти-друштвених иостуаака. Ова се реакција констатује у сваком Фено-