Бранич

стр. 346.

БРАНИЧ

БРОЈ 10.

чијем испиту по §. 242. грађ. суд. постугша не може бити места, иошто је вредиост тражбине већа од 200 динара, а исплата оваквих исправа, док су оне у рукама повериоца по §. 194. грађ. суд. поступка могу се само квитом доказивати, — то је суд погрешио, што је противно поменутим законским прописима дозволио испит сведока, и по томе основу тужилачку страну од тражења одбио". По овим примедбама, које је први суд примио, одредио је рочиште на коме су тужиоци: Станојло и Илија изјавили, да су ово своје тражење од туженога Никодија пренели на своју правонреноситељку Станицу жену заштитника Миливоја, која је на истом рочишту тражила, да се тужени Никодије, у смислу изложених примедаба Касационог Суда, осуди на плаћање спорног дуга и парничних трошкова. Тужена страна преко свога заступника тражила је, да се са извиђањем овога спора застане, и над заштитником Миливојем предузме кривична истрага, јер се из доказа, које је тужени изнео види, даје овај дуг, чију наплату сада нреко своје жене тражи, једаред наплатио, иа га сада поново тражи, којим ноступком учинио је дело казнимо по §. 253. крив. законика. Суд, оценив наводе тужене стране нашао је, да се у поменутим заштитнпковим писмима налази почетак доказа о постојању квита о исплати спорног дуга, па је с тога својим решењем од 6. Октобра 1897. год. Бр. 14.283 ирекинуо даље извиђање овога спора и наредио, да се над заштитником Миливојем предузме кривична истрага, за дело преваре, и за време ислеђења да се из притвора брани. Противу ове одлуке заштитник Миливоје изјавио је жалбу, али исту је Касациони Суд решењем својнм од 15. Октобра 1897. год. Бр. 7028 оснажио. Према овоме суд је учинио нужно ислеђење; испитано је пет сведока, одкојихје један осведочио: како је окривљени Миливоје пре срнско-турског рата, у кући тужиоца (иређе туженога) Никодија, а у његовом присуству, прочитао две квите, и казао Никодију „е Никодије сада смо квит", али сведок није могао да осведочи, на коју су суму гласиле те квите, и да ли су се односиле на дуг по спорном уговору или на неки други; — а остали сведоци посведочили су: како је исги Миливоје пред њима, такође пре срнско-турског рата, признао, „да са тужиоцем Никодијем нема никакав рачун", али нису доказали, да ли је то било> пре или носле постанка спорног уговора.