Бранич

број 10.

б р а н и ч

стр . 351.

ПРИЛОЖАК ХРВАТСКОЈ ПРАВНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ У нашем „Праву" 1891. год. (стр. 576.) изнели смо под горњим натписом библиограФију наше правне књижевности у опште, а на овом месту износимо главнија правна дела (књиге), која су изашла у Краљевини Хрватској (у колико су нама позната) изостављајући одатле оне силне монографије нравне, које су у „Мјезесшки", и засебно штампане. Ово чинимо за то, што смо уверени, да ова дела (књиге) могу доста користити нашим правницима, нарочито онима, који не знају другога језика, а сврх тога, што налазимо, да на пољу књижевности, узајамност и.шеђу нас и Хрвага треба што више да се развија и јача. 0 томе је лепо казао њихов гласовити писац Рачки у својој беседи на нрвом састанку академије наука у Загребу: „Срби и Хрвати једнородна су и једнокрвна браћа", а за тим: „за нас више нема река, и гора које би у душевном животу растављале Хрвате од Срба — мн Хрвати и Срби основасмо јединствену и истоветну књигу на темељу језика, који од Јадранскога мора до доњега Дунава говори из устију више милијуна нашега народа — двогубо писмо, тај остатак двогубе нрошлости, не смета нам више јединства у језику и књизи — књига Хрвату и Србину мила је, изашла у Загребу или Београду, Новом Саду или Задру". 1 ) Негујмо и јачајмо дакле ту узајамност, а и овај приложак нека буде један мали прилог томе. Правна дела (књиге) износимо по материји нрава, којој лрипадају. а). Грађанско ираво 1. Тумач аустријског грађ. законика од Деренчина књ. I. 1880. год. стр. 630. и књ. II. 1883. стр. 586. 2. Тумач истог законика од Рушнова књ. I. стр. 719. и књ. II. стр. 921. (1891.—1893. год.). 3. Институције римскога права од Д-ра Барона (проФесора бернског свеучилишта). Превео М. Шреаел 1893. год. стр. 527. 4. Институције римскога нрава од Серафинија (проФесора на свеучилишту у Пизи) 1895. год. стр. 334.

1) Ка<1 јп§081ауеп8ке акадегајје кљ. I. стр. 44. (1867).