Бранич

врој 10.

БРАНИ

СТР. 358.

Као што рекосмо, ово су главиија иравна дела, која су изишла у Хрватској, а иадамо се, да ће ко од иравника хрватских што скорије саставити иотиуну иравну библиограФију њихове правне књижевности, чему ћемо се — ми у Орбији — из свег срца радовати. Ст. Максимовић. КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ „Баз Та^ећисћ ешез гит ТоЛе Уегиг1ћех11;еп" уон А1Ггес1 Н. Гпе<1. ВегНп (С. Бипскеге Уег1.). Убијен је чекићем неки трговац, а убио гаје млађи из његове радње. Пре кратког времена, он га је покрао и кад је оназио, да је ухваћен, зграбио је чекић, који је случајно у близини био и извршио је смртоносни ударац. Извршио је дело у тренутку умне неурачуњивости, изненађен нронађеном крађом, Али — после тога он се машио за орман и узео из њега, што је год уграбити могао. Суц сматра разбојништво за доказано и осуђује учиниоца на смрт. Жалба и молба за помиловање остадоше без успеха смртна се казна извршила.... Психично стање тога несретника од часа иресуде, па кроз мучне дане наде на помиловање, а од неуспеха тога корака до извршења смртне казне, — преставља писац у својој књизи. Спис је тенденциозан, али је покушај добро изведен: полемика против смртне казне, која се не води хладном публицистичком дијалектиком, нити патосом криминалисте, него психички са сгановништва самог осуђеног. Пажљиво, као у каквом мозајику, ређа се камичак до камичка, са свију страна скупљају се ноједини делићи — као што је тренутно осећање писца овога дневника — те састављају постепено потпуну целину. Начело смртне казне не руши се једним ударцем — оно ишчезава иод убодом стотине игала. Све што овај „живи леш" у својој деснерацији против смртие казне бележи, све је оправдано и иуно дејства — поетски и нсихолошки, а лепше би још било кад овај на смрт осуђени у своме страху од губилишта не би свагда остао у праву са својим доказивањем; кад би номисао на носледње зраке сунца поколебела логику његових доказа и завела га на Фантастерије и неуспешне нападе на законе и друштво. Но писац се не упушта на ову чисто вештачку карактеристику ВРАНИЧ ГОД. У. 3