Бранич

3*

БРОЈ 10.

Б Р А II И Ч

СТР. 355.

Да би се томе стало на нут и да би се сиречиле могућне здоуиотребе са уверењима, која се издају ио поменутом законском проиису, на основу члана 30. закона о изменама и доиунама у закону о таксама, од 11. јула 1897. године по саслушању Пореске Управе и у споразуму са госиодином министром иравде, прописујем ово упуство за подједнако иоступање у овоме: 1. По тачци в. члана 3. старог закона о таксама, за издавање уверења о сиромашгини били су надлежни само месни општински судови и на основу тога они су ова уверења само и издавали. Узимајући да су они и но новоме закону о таксама једино надлежни за издавање ових уверења, сви су општински судови то радили и иосле ступања у живот новог закона, па и они, код којих се никако не налазе расиореди пореза, јер су им они одузети онога дана, кад је наплата нореза пренета на Пореско Одељење, на основу члана 12. закона о Пореској Управи, пореским одборпма и порезнипима. Овакав рад не само да отежава прибављање ових уверења, јер се претходно мора нрибавити уверење од Нореског Одељења о количини неиосредног пореза, него је он противан и садашњем закону о таксама. По првом ставу тачке 8. члана 2. садашњег закона о таксама, није за издавање ових уверења надлежан увек општински суд, него у опште надлежна власт. Пошто се уверење мора издати на основу расиореда пореза, јер се само из њих може видети, колики непосредан порез плаћа неко лице, то за издавање ових уверења мора бити надлежна само она власт, код које се ти распореди налазе. Према овоме, за издавање ових уверења биће од сада надлежни само они општински судови, код којих се још налазе раснореди пореза, а то су они судови, који још врше редовну наплату пореза, а они, који више не врше наплату пореза и од којих су одузети распореди пореза и предати Пореском Одељењу, не смеју више издавати оваква уверења, иего ће то чинити Одељења, код којих се расиореди иореза налазе. Само се по себи разуме, да ће за наше поданике, који стално живе на страни, имати право да издају уверења о сиромаштини наша посланства и конзулати, и ако се код њих не налазе ни какви порески распореди. 2. По другом ставу тачке 8. члана 2. закона о таксама, за сиромаха сматра се свако ко не плаћа више од 5 динара непосредног пореза, без приреза и личног пореза.