Бранич

број 10.

брани1

стр. 325.

прегшс сопствености може да изврши, и кад нам је то познато, остаје нам да видимо каквих недостатака може бити у нравном основу, а за тим какве последице вуче за собом незнање тих недостатака. Недостатци у правном основу могу лежати бпло у преносиоцу, бидо у ономе на кога се ствар иреноси; први је случај кад ко туђу ствар као своју нрода, други је кад онај комб се ствар про.даје или на другом правном основу даје у сопственост, није способан, да ствар у сопственост прими. Опште је признато правило, које у осталом и природи ствари одговара, да незнање недостатака у правном основу даје ■право на савесну државину само онда , кад се оно односи на дела , факта, кад се не зна на пример да продавац није господар ствари коју иродаје, или да је неспособан да ствар прода. Али ако се незнање недостатака у правном основу односи на иитање права , та околност не може, дати право на савесну државину, на пример, ако је купац знао да купује ствар туђу, или да је купује од распцгсуће, или од удате жене без одобрења мужевљева, ала је држао да закон овим лицима даје право, да могу продати, или иначе отуђитп. Но не само незнање недостатка у правиом .основу, које се тиче питања' права а не дела, што не даје права на савесну државину, него и сама груба неморал.ност. и иогрешка , које су незнање педостатка у правном основу произвеле, не дају право на савесност .државиИе, гато се другим делом §. 203. грађ. закона потврђује речима „м/ш и'> околпостима дотцти може §§. 220. и 228. грађ. закона иду у том духу тако исто далеко, јер не само што не траже стварно незнање недостатка у правном основу у сваком случају, кего просто траже да се држалац огласи за несавесног на основу нредпоставака тамо обележених, које законодавцу дају основа држати, да је држалац могао сазнати за недостатке, па ма он за њих у ствари и незнао. Сад кад закон грубе погрешке и неморалност у сазнавању недостатка у правиом основу сматра као доказ несавесности .државине, како би се могло тврдити, да незнање иравног иитања , односно тог недостатка, може бити основа за савесну државину? ГГрема свему овоме изложимо јасности ради неколике примере.