Бранич

вро.т 11.

стр. 871

а осим тога и за оне случајеве који се предочити дају, законодавац треба да има извесно мерило које ће му служити за одређивање надлежне власти, мерило које ће и судовима и администрацији шужити могућиости да у новим, непредвиђеним, случајима. реше питање о надлежности, не удаљујући се од погледа који је сам законодавац имао о том питању. Код ове тачке објашњења принципа одвојености двеју извршних власти констатујемо знатно размимоилажење код законодавстава и аутора о чему ћемо добити уверења из ових примера. У Немачкој. по чл. 13. законика о судској организацији, „обични судови расправљају све спорове и кривичне предмете који ниеу стављбЈии у надлежност административне власти". 1 ) Говорећи о спорним предметима, закон Немачке Конфедерације има у виду разлику, коју је немачко јавно право увек истицало, између спорова противу државе као јавне касе (ћзсич) и сцорова иротиву државе као власти. На основу ове поделе коју и најновији немачки аутори 2 ) подржавају као једно битно правило њиховога административног права, судови су, у иринципу, надлежни за сиорове у којима је држава заинтересована као јавна каса. А узима се да је држава у овом својству заинтересована онда када је она у положају правнога л ица. једие странке уговориице или дужника. 3 ) Тиче ли се спор државе као власти, заинтересована лица не само да не могу ствар изнети пред грађанске судове него ни пред административне, већ се једино жалбом могу обратити на вишу административну власт. 4 ) Интересантно је да у Немачкој право државе да појединце оптерети порезом сматрају као прерогативу

1) СоЛе (3' ог^агшаИон јшЈЈиап-е аПеттД, раг Бп1в„г1е. 2) Vоп Коппе, Ваз 84а1чгеећ1 Лег Ргеика^асћеп Мопагсћје. а) Аплицирајући ове оиште идеје, немачки иакони етавили су у ресор обичних еудова и изве не сп >рове у којима је дрлгава несумљиво у улог:и власти , као што су снорови о платами пенсији чиновнака конФедерације. У опште, тај критеријум: дч ли су ангажовани или не новчани интереси државе није карактеристичан за разлику ммеђу државе као правног лица од државе као власти, разлика које се несумњиво морамо држати к ;д хоћемо да повучемо граиицу између надлежности судске и администр угивне власти. 4 ) „Правно средство није одобрено против државе као влаети тсоја се не може упуштати у дискусију са својим потчињ ним односно својих еминентних црава и аихових последица". Еоппе, ор. еН. III. р. 445.