Бранич

стр . 378. вранич вро.т 11.

исправку, за која није нико надлежан, игго се ни у једној земљи с гледшпта нравног не сме замислити ни допустити. Но сва погрешност ове теорије Касационог Суда видеће се из разлога, које износимо у другој олчки ове расправе, која је н главиа за ово иитање. Предазећи на другу тачку. а за боље објашњење, иајпре ћемо цитирати сам текст тач. 2. §. 99. грађ. поступка. Он гласи: „ Тужбу, која би била о том: 1, - - . - — 1 - - 2., Противу наредбе иолицајне или иолитичке власти — Суд ће ио званичној дужности одбити". Иитање је, које су то наредбе „аолицајие" , а које опет „ иолитичке " власти? Примера ради наводимо их у оба правца. I Полицајне Полицијска власт изда наредбу, да се чини потера за хајдуцима. Да ли би грађански судови смели да униште ту наредбу на тужбу приватних лица? Полицијска власт у интересу здравља забрани куповину рибе. Да ли би грађански судови на тужбу приватних смели ту наредбу уништити? Полицијска власт нареди кулук за насипање друмова. Да ли би грађански судови на тужбу грађана смели ту наредбу уништити ? Полицијска власт изда наредбу, да се свакога дана чисте улице. Да ли би грађански судови на тужбу грађана смели ту наредбу уништити ? Општински Суд мимо закон разрезао је прирез. Да ди би судовн смели на тужбу грађана тај прирез унпштити? Не, јер у свима овим и сличиим случајима суд ће тужбе по тач. 2. §. 99. грађ. поступка по званичној дужности одбацити, пошто су оне „противу наредбе полицајне власти". II Политичке 0 наредбама административно - политичким говоре уставни прописи. Од разумевања истих зависи пра-