Бранич

2*

врој 11.

Б Р А Н И Ч

стр. 379.

вилно решење о њихову зналењу. С те тачке ми их расматрамо. И у нашој држави постоје три државне власти: законддавно , која издаје законе како за грађански, тако и за Државни живот у ошлте; судска , која иримењује законе, и извршна (управна), која законе извршује. Свака од ових власти независна је у раду чл. 110. (1869.) односно чл. 147. (1888.) Устава. 0 ономе што решава Народна Скупштина судови не могу да решавају — ч.г. 57. (1869.) или чл. 118. (1888.) устава, а тако исто ни о ономе, шта ради Министар, као што ни законодавна ни управна власт не могу вршити судске послове — чл. 110. (1869.) или чл. 147. (1888.) устава. Све што ради Министар, вели М. ГТироћанац на једном месту, он ради као управиа власт. Његове наредбе, биле оне опште или за поједине случаје, управне су нрироде. Кад Министар предложи чиновника за државну службу, кад предлаже, да се чиновници ставе у пенсију или просто да се отпусте из државне службе, он ради као управна власт; кад у име државе закључује уговор са приватнима за набавке, за јавне зајмове, или ма за какав други иосао, он ради као управна (политичка власт; кад по разним условима (погодбама) узима приватна лица за службу државну, кад прима просте служитеље за министарство или пограннчне стражаре за чување границе, он свагда у овим случајима врши само управну власт. У свима овим случајима, које поменусмо, радња Миниетра свагда се креће у границама, које су му или устав или буџет или други специјални закони обележили; и ако се деси, да Министар гато нареди, или што уради, што је противно прописима устава, буџета н.ли сиецијалних закона, које за извесне министрове радње постоје, отуда не следује, да су грађаиски судови надлежни, да о оваквим погрешкама свој суд доносе, јер је судовима забрањено, да врше управну власт. Министри су за њихову службену радњу одговорни само Краљу и Народном Представииштву — чл, 100. (1869.) или чл. 136. (1888.) устава. Ово да објаснимо примерима.