Бранич
број 11.
б р а н и ч
стр . 365.
за која су она тесно везана. Таква су лична права, за разлнку од стварних. Алн, што се тиче оних права која су могућа и онда када је њихов сопственик не једно одређено физпчко лице, већ скуп више појединаца који састављају једну фикцију названу у правној науци моралпим, арпвним лицем ,') што се тих, велимо, права тиче, положај моралних и физичких лица у главиом је исти. Права и једних и других регулисана су истим законима, приватним: исте су природе и имају исте гарантије. Ако су та права оспорена, држава до њихова признања долази оним путем којим и појединци, помоћу оне власти која и права ове последње штити. Тако, држава може, онако исто као и физичка лпца, имати право својине чији предмет може бити непокретна иди покретна ствар. 2 ) Право својине државе признато је и утврђено приватним законима. Наш грађански законик у свом §. 196. вели: „ Прпвттна су добра она која припадају појединим лицима. За поједина лица узима се и народ у скупу и правитељство у призрењу својих сопствених добара". Државна добра деле се у две категорије: 1°, она добра која су намењена оаштој уиотреби, 3 ) као што су н. пр. морска пристаништа, реке, путови и т. д. Таква добра су ван нромета, ехгга соштегсшш; она не могу бити предмет ни једног од оних правних послова који се могу применити на ствари т соттето; на тим добрима не може нико стећи ни ираво својине, било потпуне својине било једног дела од ње, ни право залоге; никакво нраво на њих не може се задобити ни уговором, ни последњом вољом, ни поклоном, ни застарелошћу. Међу нисцима чак се и о томе дискутује да ли таква добра припадају и самој држави. Једни мисле да на овим добрима држава нема права својине, већ су она свију; дрх ) В. код: ЗЈапгеп!;, Ауап(:-ргоје(; (1е геУ1810п Зп сос1е ст1 4. 2. р. 379. и 880. критику овога израза. 2) В. Г>а11о2, СоЛв ст1 апшЛе', 1. I, Иугајаоп I, р. 363. е4 вит (објашњен>е аг1. 537. а 542. с. с.): Мош'1оп, ор. сН., 1:. I. Сћ. III: ,Д>е8 ђ1еп8 (1апа 1еиг8 гарроЉ ауес сеих дш 1еа ро88е<1еп(;", р 693. е{ 8 шу ; ВаиДгу-^асапМпепе, ор. сК;. (;. I. р. 749. е(;. ашу.; Шсгос^, ор. си, I. р. 105, е! вшу ., е! р. 191 е(; 8гау.; Непп М1сће1, Сош-8 (1е ЉоН аДттјз^аИС: Е(;аћ1Јв§етеп (;8 рићНсв (цре. давања на париском прав^ом Факултету); ВзЉЈе, ор. сН р. 166 е4 ашт. (8ес1 1: Г)е8 регеоппез тога1ез). 3) В. §. 195. нашега грађ. законика.