Бранич

БРОЈ 11.

Б Р А Н И Ч

СТР . 867.

стоји да !)е се „законом определити. како ће сс државно имање моћи оту 1>ивати, или оно и његов приход заложити, или другим теретима оптеретити". 1 ) Држава, у својству правнога лида, може са појединцима или са другим правним лицима, правити и уговоре из којих Ке за њу истицати права и обавезе Тако држава може бити као једна странка уговорница у каквом уговору о продаји и куиовипи непокретних добара; или у уговору за набавку разних покретних ствари, потребтгих за функционисање извесне јавне службе, н. нр. уговор о лиферацији хране за војску, осу1;енике, и т. д. Држава може такоће наспрам појединаца доћи у обавезу поводом штете коју би њени органи, у вршењу своје дужности, папе.ш неком појединцу. Она тако исто може на своја приватна добра позајмити, ставити за обезбеду дуга интабулацију; може их дати под закуп на дуже и.ш краће време; на овај начин држава врло често експлоатише своја добра, као што су рудници, лековите воде итд. 32. Кад, дакле, држава са појединцима води спор у својству моралног лица, поводом једне правне радње регулисане привагним законима и која је у домашају и самих појединаца, онда у том случају немамо административни него ирџватни спор, за чију ће расправу бити надлежна судска власт. За примену права, утврђених приватним законима, припадала она физичким или моралним лицима, у земљама уставним судови су једини надлежни. Наш грађански законик у своме §. 19. прописује: „У призрењу приватних права сви су пред законом и судом равни. ЈДто је за једнога право, мора и за другога право бити. И права самога аравитељства , која у овом законику извор и опредељење имају , хоАе се ао овом закоиу судити" . Из овога прописа излази јасно да се држава, у погледу својих приватних права, дакле оних која јој као моралном лицу могу припадати, налази у положају појединца: њена права стављена су под заштиту исте власти, под коју и права појединаца, то јест лод

1) Државпа добра из ове друге иатегорије деле ее у две врете : 1°, добра која еу намењена каквој јавној служби, као што су државна надлештва. И ако и.их држава не екеплоатише као остала евоја приватна добра, већ их употребљу.је на иеку јавну службу опет она ниеу, као добра из прве категорије, ван промета; 2°, добра која држава експлоатише и иа њих добија приходе. (В. Бисгос^, ор сН. 1. II, р. 199.)