Бранич

стр. 368.

б р а н и ч

број 11.

заштиту судова. Тако, ако се између неког приватног лица и државе иороди спор о својини покретне или непокретне ствари, надлежни ће бити грађански судови. Исто то важи и за случај да је спор изазват каквим уговором између државе и појединца') и т. д 33. Држава као власт ('рн188апсе ри1)11(|не). Држава није само морално лице, већ је она у исто време и власт, она мок у друштвеној организацији која, у погдеду појединаца, има право заиоведања , и наспрам које ови опет имају дужност слушања , разуме се у колико држава то право дато јој друштвеним уређењем упражњава саобразно законима који сгоје и изнад појединца и изнад државе као власти и вежу и њу као и појединце. Овде се иетиче битна разлика између државе као правног лица и државе као власти. У п]>вом својству, држава је, у својим односима са појединцима. у положају физичких лица: њена права и њене обавезе имају извора у истим законима у којима и права појединаца. Нравне радње које држава врши као морално лице не разликују се од радњи које врше физичка лица, појединци. И не само да држава као правни персоналитет нема већу моћ од појединаца него на против она је, из напред иаведенога узрока, неснособна за многе правне послове, који су у домашају приватних дица. Али, ако држава дејствује као власт, онда је њена моћ већа, она премашује моћ једног приватног лица, и оно што држава може да чини као власт,

1) У Франдуокој, контестације које имају за предмет ародају народних добара из доба Револуције (^еп^ез (Јез ђјепз паИопапх) спадају, противно општим правилима, у надлежпо.т административног окрулсног суда (сопиеП Де ргеСесЉге), а на основу закона ив тога времена. Јуриспрудендија и грађанских и административних судова распрострла је ту надлежност и на продају државних добара које су се обавиле после Револуције и на оне које се и данас врше, тако да је судска власт на^лежна још и сада само ва ра.чмену а не и за продају државних добара. 1/аСегпеге разложно критикује ову јуриспруденцију. Важни Финансиски и политички интереси побудили су законодавца из доба Револуције да продају народних добара изузме од обичног режима. Тих мотива данас нема; јуриспруденција не би требала да продају и данашњих државних доблра асимилује онима из револуционарног доба. (Ор. сН. I. I р. 506 а 509.) Соп (га Висгосд, (; I, 318 е( 319, — Сем те, у Француском законодавству има и ова партикуларноет: по закону од 29. пливиоза год VIII.) окружни савети надлежни су за расправу сдорова око извршења уговора о јавним грађевинама; а до закону од 11. Јуна 1806. за уговоре о набавци хране, одела и других потреба за .јавне службе надлежни су министри, против чијих решења може се изјавити жалба Државном Савету.