Бранич

број 11.

бранич

стр . 369.

то не могу чиниги појединци. Док нрава државе као нравног лица имају извора у законима приватним, дотле њена права, кад се она посматра као власт, проистичу из оне категорије закона који су познати под именом јавни и к >јима је циљ да уреде односе појединаца са државом као влашћу. Ако се појави сукоб изме^у права појединца и права државе као власти, онда ћемо имати административни снор за чију ће расправу бити судска власт ненадлежна. Они разлози којн су, у земљама са политичком централизацијом, побудили законодавце да приђу систему административних судова вреде само онда када држава води спор као власт. Ма како важни да могу бити материјални интереси државе, ангажоване као правно лице у једном спору, они опет ни из далека немају онај значај који имају интереси државе као власти. Судија, позван да реши једап административни спор, треба да има на уму предоминантни положај државе као власти пад појединцима и да пази да се, при примени закона из области јавнога права, не запоставе оне прерогативе које је друштвено уређење сматрало за нужно везати за Државу кад је она у улози власти. „Не треба, дакле, мислити да сваки акт администрације, свака оиерација извртена или прописана у општем интересу не спада у делокруг судова, већ само оне радње и оне оиерације које су везане за сам чин вршења државпе власти (Г ехегсше с1е 1а ршбзапсе рићШјпе) и које, зг> то, премашују моћ појединаца. Ова моћ, која је код свију приратних лица, у њиховим узајамним односима, подједнака, иста је н код администрације, кад ова у општем интересу чини оно што би и обични појединац био у стању да учини у корист својих личних интереса. Али, ова моћ није више подједнака у односима појединаца и администрације, кад је ова у улози власти, која јој је делегирана. Ту више не доминира принцип једнакости , већ принцип ауторитета: право заповести с једне, дужност послушноети с друге стране. Радње које администрација врши на основу те делегације, правила која она прописује, права која даје, наредбе или забране које издаје, све то носи на себи обележје једне моћи која само њој припада". 1 ) Тако, држава

1) ГаЛЈггнте, ор. сН. I. I, р. 429. е1; 430