Бранич

Б1'0Ј 12.

Б Р А. Н. 114

СТР; 411.

луком не поврати у та изгубљена ирава. Суд може то учиннти само онда, кад дужнив поднесе доказ, да је потпуно измирио све оне своје повериоце, којп у стечају нису билп измирени У нас ни тога нема; јер губитак јавних права за дужника по правиду траје само докле и стечај траје. Изузетно за дужника, који је био трговац или фабриканат, у §. 152. ст. зак. наређено је, да он не може поново отворити своју трговину или радњу пре него гато покаже, да је исплатио све у стечају његовом пријављене и доказане тражбине. Но и за таког дужника, док овај доказ не поднесе и не добије одобрење да понова отвори радњу, не може се рећи да је под стечајем; јер он као н сваки други има права одати се другој каквој радњи, пошто му се законом забрањује само радња у којој је пао нод стечај (^своју трговину илн радњу иродјјж" ".) Такав дужник у свему је осталом равноправан са онима, који нису никад пали под сгечај.

Намеравамо да проговоримо. неколнко речн о овој колико жалосној, толико још и у већој мери понижава јућој установи за цео род људеки. Намера нам је, да. ову неизгладцму мрљу, коју цело човечанство од иостанка свога на челу носи, у свој њеној ругоби, и свима њеним облицима, у каквим се, у разним временима, и код разних народа појављивала — верно нацртамо, и да је као проклетство — анатему — набачену на род људски, жигошемо. Установа ропства, којаје бнла основа староме друштву и која је од искони имала, свој корен у сџли и ираву јачега , исто је тако стара, као што је стар и сам род људски. Ропство наи.газимо већ у најстаријим и првим

Слас. Радојичић нроФссор Вел. Школе.

О РОГГСТВ^

ИСТОРИЈСКО-ПРАВНА РАСМАТРАЖА

от А. А н т и 1» а-