Бранич

стр. 416.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ" 12.

и млого блажијем облику, но код осталих источних народа. Томе је узрок како сама религија Конфучијева, тако и унутарње уређење, економеке нрилике, па и само законодавство тога царства. Сталеж робова састављали су нрости осуђениди и ратни заробљеници; а поред тога, извор је ропетву био и својевољно продавање своје слободе, због оскудице и сиротиње. Као државна установа роиство се први пут јавља у Хини у ХП. веку ире Христа, и било је иаследно; т.ј. прелазидо од родитеља на децу, коју су, као ушко иљенике, за хареме царске и великашке употребљавали;, а кад је број њихов на стотине хиљада достизао, сувишак се ослобођавао. Кад се ропство признало као државна, установа, оно је на брзо постало и предмет приватне својине. Заробљенике, били они из спољних или из унутарњих — грађанских ратова и побуна — држава је често уступала главним всјволама и вепикашима као награду, или их је јавно иродавала; а у тим ратовима осиротело становништво прибегавало је, зарад своје исхране, у службу богаташа и вдасника. Ова служба бнла је готово равна ропству, с том разликом, што се са робљем у Хини није зверски поступало. Две наредбе цара Куангву-а, издате око 35-те године пре Христа,, забрањивале су убијање робова; а тако исто и жигосање њиховог тела усијаним гвожђем. Ко би свога роба жигосао, томе је робу одма враћана потпуна слобода. Законом је било забрањено, да се слободни људи могу у ропство продавати. Казна је за то била пропнсата и састојала се у стотину удараца бамбусовом трском.. Закон је тако исто ову продају не само одобравао, већ је и као казиу прописивао за женске, које би се блуду одале. Доцније је било дозвољено слободним људима да могу продати себе — своју слободу — а још у већој мери и своју децу. Ово правило и гледиште тако је било захватило корена у маси хинеског народа, да се сматрало као нраво , које је основано на самој природи ствари; а осиова таквом гледишту била је та, што се отац сматрао као господар свога детета, почем му је он живот дао, и што су закони владалаца из дпнастије Ханове — на 204 год. пре Христа, — а тако исто и сам народ, признавали и сматрали, да је воља очева тако исто и воља, а у исто време и дужпост сиповљева. За-