Бранич

БРОЈ 12.

Б Р А Н II Ч

СТР. 41 ?>.

каквог иса, мачке, жабе, крокодила птд. и господар га је могао, без икакве одговорности, убити. 1 ) Ропство је било наследно, т. ј. од родитеља робова иврођена деда била су и сама робље господара. Овај законик „Ману", за кога индијско предање вели, да се датира из незапамћеног доба, да води своје порекло од праисконског и идеално паметног човека, који по томе п])едставља излив најсавршенијег разума, — садржи дванајест књига -— глава, — а свака од њих дели се на известан број „ ИГљока " т. ј. ситнпда појединости, управ данашњих параграфа, и у целини садржи 2685 разних одредаба, којима су обухваћени и регулисани сви и многостручни односи оновременог друштва. Он је, као што напред рекосмо, једна пречишћена цедина ранијих правних обичаја и уредаба, који су код разних племена простране Индије, у разно доба, постојале, а у главноме, од завојевача донете и распрострањене биле. Садржина тих састем.атизираних и потпуно правнички израђених прописа са свим одговара природи ствари, на које се односи. 2 ) Сем ,, Судра " и Чандала " код Индијанаца је било и ратних заробљеника, а робом је бивао и дужник, који није могао своме повериоцу дуг да плати. Само Брамини нису могли у ннкојем случају робови да буду; а поред тога ни да се иа смртну казну, као ни на казну шибања, »суђују. Господар је могао роба, као и сваку другу ствар, продати, залонГИти, поклонити итд Робови су се мог.ш новцем одкупити, али ипак за то савршену слободу и равноправност са господаре]ига класама нису мог.ш задобити; почем им је самом природом, и од самога Б}>аме наређено и суђено, да остаиу у касти, у којој су. 3 )

И у пространом Хинеском Царству постојало је ропство у старо доба. само у млого ограниченијем обиму,

1) ЛУа'1. Шз*;. <Је ТевсЉг?. ев. I. стр. 35. и 36, гд« се о томе наводе и прописи „Ману"-ови. 2) ЛУагпкоп. Јипз4, Епсук1. сгр. 127 — 129. 3) Д^ г а1. Н184оп-е <1е Ге8с'ау. св. I. стр. 35. ЛУагпк. Јипа*. Еисук!. стр. 132—=133.